Leteti se mora
Po 51. put u svojoj istoriji, Internacionalni sajam aeronautike i kosmosa, otvorio je vrata publici
Osim što je najstarija manifestacija ovakvog tipa, ujedno je, pored Salona u Farnborou u Engleskoj (Farnborough International Airshow), najveća u svetskim razmerama. Održava se od 1953. svake druge godine nadomak „grada svetlosti“, na jednom od tri aedroma koji ga okružuju, poznatim po imenom Bourget.
Tradicija je međutim znatno duža, prvi salon održan je još daleke 1909. godine u samom Parizu, kada je avijacija praktično bila u samom začetku. Danas, sa razvojem aeronautike i svih popratnih industrijskih grana, salon dobija sve više na težini, do te mere da je na ovogodišnjem prijavljeno čak 2.260 izlagača iz 47 zemalja, sa nekih 154.000 službenih poseta. Biznis pre svega, do te mere da su od ukupno sedam dana, koliko traje, četiri rezervisana izključivo za profesionalce, diplomatske delegacije i specijalizovane novinare. Preko 3.000 predstavnika sedme sile iz celog sveta, plus vaš dopisnik, prati i izveštava o zbivanjima sa ove više nego li atraktivne manifestacije, jer ukoliko ostavimo po strani izlagače i 285 delegacija iz 102 države, računajući i samog predsednika Francuske, salon je otvoren i za publiku. Bezmalo 200 hiljada posetilaca sjati se svaki put kako bi uživali u egzibicionim letovima vojnih i civilnih aviona, kao i helikoptera. A kad smo već kod njih, čak 120 primeraka, svih veličina i namena izloženo je na pisti, od kojih su mnogi pokazali šta znaju i u vazduhu.
Pored avijacije, u modi su i dronovi bez pilota, pre svega namenjeni uništavanju ciljeva na zemlji, kao i nebrojeni raketni sistemi i projektili. Izuzmemo li Ruse, koji su ove godine iz poznatih razloga bili odsutni, sve vojne velesile, proizvođači i izvoznici oružja, izložili su kao na stočnoj pijaci svoje proizvode. Šteta, jer famozni Suhoj Su-35, imao je pre dve godine svoje prvo predstavljanje na jednom salonu izvan Rusije, uz obavezni let iznad glava publike. Zauzvrat, „Ameri“ su sa zadovoljstvom popunili prostor svojim letilicama, od kojih je sigurno najčuveniji lovac F-15E, sa popularnim imenom Strike Eagle, upravo kao i domaćini, koji su najzad uspeli prodati više desetina ultra modernih Rafala Indiji i Kataru.
Trebalo je samo videti šta su sposobni da urade u vazduhu, da bi se shvatilo zašto su ubedljivo skuplji od američkih lovaca-bombardera (Katar je platio 6,3 milijarde dolara za 24 komada). No, manimo se ratnih igara. Za milijardere i bogatu klijentelu pobrinuli su se Boing i Airbus, kao i Gulfstream Aerospace, specijalizovana američka firma je privatne mlaznjake. Najprestižniji model G650, ima recimo autonomiju od 13.000 km, pri maksimalnoj brzini 0,925 maha (bezmalo brzina zvuka), kao i bagatelnu osnovnu cenu od 65 milona dolara. Prava sitnica u poređenju sa jednim Airbusom A380, čija kataloška cena iznosi 403,9 miliona evra. Ispod njegovih krila, raspona 80 metara, čovek se zapita kako uopšte može da poleti jedna ovakva grdosija sa masom od 575 tona? Može, i to lako, i da pritom u svojoj utrobi preveze i do 853 putnika! U ponudi je i kargo verzija, čija je maksimalna nosivost 150 tona.
A kad smo već kod Airbusa, objavljeno je da je ova kompanija, nakon samo tri dana od otvaranja salona, skopila 134 ugovora, u ukupnoj vrednosti od, pazite sad, 16,3 milijarde evra! Inače, Airbus se hvali sumom od 554 milijardi dolara ukupnih porudžbina, dok njegov najveći konkurent, Boing, ima „samo“ 324 milijarde (podaci za prošlu godinu). Prognoze su znači više nego optimističke, što je podstaklo organizatore da po drugi put uzastopno organizuju „izložbu zanimanja“, odnosno da posvete čitavu halu poslovima za mlade. Ne kao što ste verovatno pomislili u oblasti informatike i vrhunske tehnologije, već zanatske!? Naime, ubrzani razvoj avio industrije i porast porudžbina, stvorio je potrebu za mladom radnom snagom, odnosno manuelnim zanimanjima kao štu razni mehaničari, monteri, varioci, „postavljači kablova“… Kako bi ih privukli, postavljena je čitava proizvodna montažna traka, sa realnim elementima aviona, helikoptera, motora i satelita, gde su zaposleni u montaži objašnjavali srednjoškolcima tajne svog zanata. U saradnji sa školama, organizovane su grupe, tako da su zainteresovani juniori mogli odmah pored zaznati koje specifikacije ili obuku trebaju proći, žele li se zaposliti u branši. Na pitanje vašeg izveštača-seniora, isto tako zainteresovanog da pronađe posao, kakva su primanja, odgovor je bio „beaucoup plus que le smic“ (u prevodu znatno više od zagarantovanog minimalca, koji u Francuskoj iznosi 1.120 evra).
Za kraj ovog uzbudljivog druženja, nismo odoleli a da ne posetimo muzej avijacije i kosmosa, u kome se mogu razgledati letelice sa početka prošlog veka, preko onih iz Prvog i Drugog svetskog rata, pa sve do rakete Arijan 1 i 5, koja je omogućila Evropljanima da samostalno lansiraju satelite u orbitu. Preko 400 „letećih objekata“ i 150 izloženih aviona, čine ga najstarijim i najvećim muzejom ovakve vrste u Francuskoj, pa i šire. Čak su i jedan Concord, prvi putnički supersonični avion i ogromni Boing 747, pronašli svoje mesto, koje radoznali posetioci mogu razgledati i iznutra. Nezaboravno putovanje kroz vreme, koje vam u poseti Parizu, pre nego li Disneyland, od sveg srca preporučujem. No manimo se priče, prepustimo slikama da govore same za sebe.
Tekst i slike: Perica Rajković
