Rejmond Levi

Čovek koji je dizanjirao 20. vek

Koliko dizajner Rejmond Levi (1893.-1986.) zaista je bio kralj u svojoj branši govori podatak da mu je Coca-Cola poverila visokorizičan zadatak: redizajniranje flašice ovog pića. Iako se istakao u svim poljima industrijskog dizajna, ostao je najviše upamćen po kreiranju automobila

Prvi poslovi i globalni uspeh
Nakon što je kao oficir služio u francuskoj vojsci u I svetskom ratu, 20-ih godina prelazi u Ameriku gde radi kao modni ilustrator i scenograf izloga robnih kuća. 1929. kompanija Gestetner angažuje ga da dizajnira kućište za njihovu kopir mašinu.

Od tridesetih do polovine 60-ih godina preovladavajući trend u dizanju prevoznih sredstava nosio je naziv „streamlined“, aerodinamična forma inspirisana naučnom fantastikom i mlaznim avionima. Šampioni ovog pristupa bili su podjednako Virdžil Eksner i Rejmond Levi.

Godine 1937. Levi počinje da radi za železničku kompaniju „Pennsylvania Railroad“ za koju kreira finalni izgled spoljne oplate lokomotiva.

Glavni dizajner Studebakera, Virdžil Eksner, dodeljuje mu ulogu spoljnog konsultanta. Teško je reći šta je zapravo Levijevo na Studebakerima iz kasnih tridesetih, ali jedno je sigurno: novi logo firme, prvi nakon 1912. njegovo je delo. Izgleda da su Leviju zaštitni znaci firmi išli od ruke. On potpisuje i danas prepoznatljive logoe za Shell, Exxon, BP i aviokompaniju TWA. Tokom šezdesetih kreirao je i šemu bojenja za predsednički avion „Air Force One“. Skoro da nema industrijskog proizvoda a da njegovom igledu na neki način nije doprineo Levi: mašine za perforirane trake kompanije IBM, šivaće mašine, frižideri, aparati za bijanje, poštanske marke, autobusi, pakovanja cigareta „Lucky Strike“, spoljne forme „Knucklehead“ motora za Harley Davidson…

Studebaker revolucija
Tokom Drugog svetskog rata, zbog orijentacije na vojnu proizvodnju, američkim prozvođačima automobila nije bio dozvoljen razvoj novih modela. Zapravo, prva posleratna izdanja iz 1946. bila su tek blaga restilizacija proizvodnog programa za 1942. godinu. Studebaker je imao određenu prednost u odnosu na ostale kuće jer je Levijev dizajnerski studio bio nezavisan pa time za njega nisu važila ograničenja koje je američka vlada uvela tokom rata. Imavši nekoliko godina „fore“ da razvije automobile koji će dizajneski prekinuti kontinutet predratnih „gangsterskih limuzina“, 1947. Levi za Studebaker kreira modele Champion i Commander, prve istinski nove posleratne automobile u Americi.

1947 – Reymond Levi je dizajnirao prvi pravi posleratni američki automobil Studebaker Champion

Levi i Eksner u prvoj polovini pedesetih predstavljaju još jednu smelu novinu, za koju mnogi i dan danas čekaju da se vrati u automobilsku industriju. Reč je o „Starlight“ formi krova pri čemu se zadnje staklo praktično obavija oko drugog reda sedišta.

Krajem pedesetih, Levi se obreo u Evropi gde potpisuje izdanja Hillman Minx – Series One i Sunbeam Alpine.

Avanti – labudova pesma Studebakera
Nezahvalno je licitirati šta je sve dovelo do propasti Studebakera 1964., kompanije koja je tako silovito krenula u inovacije u posleratnom periodu. Kako god bilo, već i proleće 1961. nevolja se osećala u vazduhu. Novi šef Studebakera Šervud Egbert, poziva Levija da se vrati i dizajnira Avanti. Ovaj model za 1963. trebalo je da privuče mlađe kupce. Rok za predlog nacrta bio je samo 40 dana, ali Levi nije bežao od izazova angažujući tim studenata sa univerziteta u Pasadeni da mu pomogne. Zapravo ono što je postalo Avanti je već postojalo u 80% sličnom obliku i zvalo se Lancia Loraymo. Reč je dizajnu koji je 1960. Levi uradio za Lanciju na bazi modela Flamina iz 1959.

Avanti, iako napredan po mnogo čemu nije ispunio zadatak da spase Studebaker. Nakon prestanka proizvodnje u decembru 1963., proizvodnu liniju i tehničku dokumentaciju otkupljuju dva bivša Studebakerova dilera, Nejt Altman i Leo Njumen. Oni osnivaju firmu Avanti Cars koja uz brojne promene vlasnika proizvodi kultni automobil do 2006. Iako se počelo sa lagerom preostalih delova iz Studebakera, kasnije su ugrađivane Fordove i GM komponente.

Godine 1990., četiri godine nakon smrti Rejmonda Levija, pojavljuje sa Avanti sa četvoro vrata, nešto što je legendarni dizajner predlagao od prvog dana.

Šta je bilo posle ?
Nakon Avantija Rejmond Levi, se više nije bavio automobilima. Ipak kao potvrda titule „čovek koji je dizanirao 20. vek“, treba pomenuti još dva njegova dela iz 70-ih: enterijer Air Franceovog Konkorda i enterijer i šemu bojenja prve svemirske stanice Skylab.