PSA očajnički traži investitore
PSA koncern koji čini sve što je preostalo od francuskih automobilskih giganta, Peugeota i Citroena, skoro da ne pamti lošije dane. Nakon spajanja sa Chevroletom početkom 2012. godine i uštedom od milijardu evra, činilo se da sve fukcioniše baš kako je planirano.
Međutim, ispostavilo se da je lakše bilo igrati se troškovima nego preći na stvaranje konkretnih i konkurentnih modela. Očekivalo se da će njihova saradnja najviše rezultata dati korišćenjem zajedničke infrastrukture, iskustva koja PSA ima sa malim automobilima i globalnim uticajem GM-a. Sada se ta priča pretvorila u raspad jednog lošeg braka jer su za proteklih godinu ipo dana ukinuli većinu projekata i kako iz oba tabora nagoveštavaju, svaka dalja saradnja vrlo malo da je verovatna.
PSA kao jednu od većih grešaka pamti raskid saradnje sa BMW-om. Kao i u slučaju interesa koji su u njima videli iz Chevroleta, tako je i BMW smatrao da je njihovo iskustvo u klasi najmanjih automobila dragoceno za razvoj Mini brenda. Saradnja se nakratko, dok Mini nije zaživeo, zaista pokazala uspešnom ali je opet neslavno završila razilaženjem u dva suprotna smera. Međutim, da PSA nije toliko loš partner za duge veze potvrđuje Toyota sa kojom se saradnja uspešno razvija ali samo na bazi istraživanja i razvoja bez dodatnih investicija i preuzimanja paketa akcija, onoga što je za posrnulu francusku hiperkompaniju sada najvažnije.
Slično je i u Opelu
GM je okrenuvši leđa Francuzima, adekvatnog partnera našao u Opelu kome je upropašćenom višegodišnjim malim ulaganjima, uz velike troškove radne snage i stalni rast dominacije VW-a, očajnički bila potrebna finansijska injekcija, koju je GM opet veštački dobio potraživanjem sredstava od američkih federalnih rezervi.
Opelu su svi poslovi počeli lagano da se gase. Neizdrživ problem, koji se godinama povećavao a za koji Opel nije imao rešenje kao ni većina drugih, svakako je konstantno produbljavanje ekonomske krize na evropskom tlu. Slabljenjem tržišta na kojem je Opel imao izgrađene pozicije, i gašenje njegove divizije u Australiji, napravili su od njega pogodan subjekt za manipulisanje u rukama većih. A veliki GM, vođen jačanjem američkog tržišta, i istina tek jednocifrenim ali procentualno gledano konstantnim oporavkom, želi sada bez ustezanja da od Opela napravi tek običnu dodatnu soluciju. Pod njegovim imenom tražiće prolaz za Bjuikove automobile u Evropi, dok će neke Opelove modele pokušati da distribuira na američkom kontinentu. Kako GM bez Opela može, a ovaj opet bez njega ne, malo je tu šanse za spašavanje nemačkog dela priče i sa vrlo izvesnom verovatnoćom gašenja nakon par godina.
Kinezi kao spas
Kada se vratimo na PSA, vidimo da i oni, iako u boljoj poziciji, imaju isti problem kao Opel. Za njih uvek tradicionalno jaka baza, pojas Mediterana, u Evropi zahvaćenoj recesijom, pretrpeo je najžešći udar i prve na listi država gubitaša su one od kojih je PSA jeftinim i dostupnim kreditima godinama crpeo najveće prihode. Oni se u pokušaju da sačuvaj svoj sve manji udeo na tržištu okreću strategiji traženja investitora „od vrata do vrata“. Stvar je u toj meri ozbiljna da se čak i Francuska država uključila u spasavanje kompanije sa 17 hiljada zaposlenih. Kao najozbiljniji konkurent za kupovinu oko 3 milijarde američkih dolara vrednog paketa akcija, spominje se kineski proizvođač automobila Dongfeng.
Francuski ministar privrede, gospodin Aranaud Montebourg, izjavio je samouvereno da će PSA ostati francuska kompanija. Na pitanje da li to znači da od realizacije poslova sa Kinezima neće biti ništa, on odgovara „Ne, ja nisam to rekao. Samo kažem da će kompanija ostati u Francuskoj i Francuska“. Ovaj po svemu rečenom zbunjujuć odgovor više je stvar ponosa i političke igre, a manje trezvenog razmišljanja i brzog delovanja. PSA se ruši i njemu je malo reći trebaju te milijarde koje se nalaze u rukama Dongfenga. Razgovor sa njima još uvek nije inteziviran, iako se spas vidi u konkretizaciji poslovne saradnje i pristupu ogromnom, i za razliku od evropskog, sve bogatijem tržištu. Sa druge strane, Kinezima se ne žuri. Oni sa svakim danom čekanja i odugovlačenja u kupovini akcija mogu da vide kako istima cene nezadrživo opadaju.
