Projekti koji za cilj imaju kreiranje vodoničnog vrednosnog lanca, koji uključuje proizvodnju i infrastrukturu unutar jednog regiona, šire se Evropom. Ipak, još uvek ima dosta posla da se odradi da bi cilj bio postignut.
Postoji preko 20 projekata vodoničnih dolina u Evropi i još dva u Velikoj Britaniji, od kojih su mnogi locirani oko luka, sudeći po izveštaju Fuel Cells and Hydrogen Joint Undertakinga, javno-privatnog partnerstva koje istražuje tehnologiju vodonika.
Ovi projekti, kada budu sazreli, formiraće mala vodonična čvorišta, koja bi mogla da posluže poput stepenika ka ostvarivanju vodonične ekonomije na nivou Evropske unije.
„Ključno je shvatiti da dekarbonizacija našeg društva mora biti brza, kao i da je vodonik jedan od ključnih elemenata za ostvarivanje tog plana“, rekao je Bart Bibajk, izvršni direktor „FCH/JU“-a.
Ova kolaboracija je objavila izveštaj vezan za vodonične doline, koji ih klasifikuje u okviru tri tipa: malog obima, gde se radi o lokalnim projektima fokusiranim na prevoz; zatim takođe projektima lokalnog karaktera ali srednjeg obima koji ciljaju na industriju; i na kraju projektima mnogo većeg obima koji uključuju izvoz na međunarodnom planu.
„Ambijent vodonične se širi, a i sve je veće učešće privatnog sektora“, kaže se u izveštaju. „Vodonične doline će značajno sazreti tokom 2020-ih, zbog ukupnog povećanja broja projekata, kao i zbog onih postojećih koji će se podići na viši nivo što se tiče veličine i složenosti.“
U Evropi je najveća koncentrisanost takvih projekata po Hydrogen Valleys Platform, koji deli s javnošću najbolju praksu i podatke iz 34 projekta u 19 svetskih zemalja.
Nizozemska (Holandija) se pozicionirala kao evropski lider, s pet projekata vodoničnih dolina, i to u Roterdamu, Amsterdamu i gasnom regionu Groningena.
Gotovo potpuno tihi autobusi se kreću naseljenim kvartovima pokrajine Groningen, domu jedne od „najzelenijih“ industrijskih oblasti u svetu. Nizozemci svetu daju sjajan primer kako vodonična ekonomija može da izgleda.
Prepreke
Međutim, samo četiri projekta vodoničnih dolina su u potpunosti implementirana. To uključuje i jedan u Danskoj, gde se obnovljivi vodonik proizvodi od energije vetra, uravnotežava mrežu i koristi se za transport i industrijske potrebe.
Po industriji, zakonodavci moraju biti više angažovani u vezi s projektima kao što je ovaj.
„Izveštaj je takođe identifikovao nekoliko ključnih prepreka koje još uvek postoje. Jedna od njih je dobijanje podrške iz javnog finansiranja, kako bi se zatvorile preostale „rupe“ po pitanju neophodnih sredstava. Druga je pronalaženje provajdera čistog vodonika i potpisivanje dugoročnih ugovora, kako bi projekti postali isplativi“, rekao je Bibak. „Na trećem mestu, moramo osigurati da sve gorivne ćelije budu spremne u tehnološkom smislu, kao i primene za vodonik koji potražujemo.“
Vrele Gume
Izvor: Decarbonization Center
