Najbrža u Formuli 1
Nakon uzbudljive trke u Belgiji, Formula 1 se seli u Italiju na legendarnu Moncu. Staza je locirana u kraljevskom parku severno od Milana i relativno je jednostavnog dizajna koji omogućava ekstremno visoke brzine. Svega 200 km je udaljena od Ferrarijevog sedišta u Maranelu i naravno, uvek je „krcata“ tifozima.
Pred nama je deset ključnih činjenica u vezi sa Autodromo Nazionale Monza.
Poslednja klasična postavka?
Za razliku od Spa ili nemačkih staza Hokenhajm i Nirburgring, Monca je zadržala veliki deo svoje originalne postavke.
Iskošeni brzi oval nije više deo staze, ali je ostatak na kome se sada vozi veoma sličan originalu, sa tri šikane dodate da bi se automobili donekle usporili. Oval je bio kombinovan sa stazom i krug je bio dug 10 km, ali je odbačen nakon VN Italije 1961. jer se smatrao preopasnim.
Aktuelna postavka, bez šikana je bila u upotrebi od 1957. (mada se oval vraćao u sezonama 1960. i 1961.).
Brza gradnja
Staza je izgrađena 1922. i po oficijelnom sajtu, završena je za samo 110 dana. Na njoj je radilo 3.500 radnika.
Originalna konstrukcija je uključivala oval i kompletan ostatak staze.
Uništena „Parabolica“?
Jedna od najpopularnijih krivina na Monci, i najčuvenijih u Formuli 1 uopšte, je finalna krivina staze. Oduvek je bila izazov za vozače koji moraju da je prođu sa dovoljnom brzinom da ne bi gubili vreme, odnosno da bi imali dobar izlaz za startno-ciljni pravac, a da ne odu preširoko.
Od ove godine je proširenje asfaltirano, tako da vozači koji odu preširoko neće biti „kažnjeni“ kao što je to ranije bio slučaj kada bi obično ostajali zaglavljeni u šljunku.
Tifozi
VN Italije je Ferrarijev domaći teren. Kao najstariji i najpopularniji tim na gridu, pa još i na domaćem terenu, publika se prosto „crveni.“
Strast koju Tifozi pretvaraju u posebnu atmosferu je karakteristična za Moncu. Na većini ostalih trka su navijači podeljeni na mnoge timove i vozače. U Italiji, fokus je na Ferrariju, bez obzira ko vozi bolid.
Vreme
Vreme u Monci je obično toplo i sunčano. U poslednjih deset trka ovde, samo su dve održane na vlažnom kolovozu, 2004. i 2008. Sebastijan Fetel je u potonjoj ostvario svoju prvu F1 pobedu vozeći za Toro Rosso.
Prognoza za nedelju, sudeći po oficijelnoj F1 internet stranici, je povoljna, i očekuje se sunčano vreme. Ipak, u subotu se očekuje kiša, koja bi mogla kvalifikacije da učini interesantnijim.
Maksimalna brzina
Monca je najbrža staza u kalendaru. Mihael Šumaher je 2003. postavio F1 rekord sa prosečnom brzinom od 247,585 km/h.
U prošlosti, F1 bolidi u Monci su dostizali 270 km/h. Ove godine, Kevin Magnusen je izjavio u pregledu McLarena pred trku da očekuju maksimalne brzine od oko 345 km/h.
„Staza smrti“
Zbog ekstremnih brzina, Monca je poznata kao opasna staza. U svojoj knjizi „Cars at Speed“ (1961.), Robert Dejli je nazvao Moncu „Staza smrti“, i to s razlogom.
Alberto Askari, Volfgang fon Trips, Johen Rint i Roni Perterson su poginuli na Monci, pored mnogih drugih vozača između dva svetska rata. Askari je doduše poginuo kada je testirao Ferrarijev sportski model, nije u F1 b
Najuspešniji vozači i timovi
Kao i obično na drugim stazama, Šumaher je najviše puta pobeđivao i u Monci. Ostvario je pet pobeda. Nelson Pike je pobedio četiri puta na VN Italije, ali je jedna od tih pobeda bila na Imoli.
Ostalih šest vozača koji su tri puta pobeđivali od 1950. su Huan Manuel Fanđo, Stirling Mos, Alen Prost, Rubens Barikelo, Sebastijan Fetel i Roni Peterson. Askari je takođe pobedio tri puta, ali jedna pobeda je bila 1949., godinu dana pre oformljivanja F1 šampionata.
Fernando Alonso i Luis Hamilton su jedini ostali vozači koji su pobeđivali na Monci. Alonsu je to pošlo za rukom 2007. i 2010., a Hamiltonu 2012.
Što se konstruktora tiče, Ferrari vodi sa osamnaest pobeda. Mclaren ima deset, a Williams šest trijumfa.
Važnost kvalifikacija
Mada u Monci ima prostora i mogućnosti za preticanje, sedam od poslednjih deset pobednika su bili i osvajači pol pozicija. Poslednji put kada pobednik nije startovao prvi je bilo 2009. Tada je Rubens Barikelo pobedio startovavši sa petog mesta.
S obzirom da je veći deo staze ravan i da nema puno prostora za aerodinamička poboljšanja, dobre kvalifikacije su bitne koliko i dobar ritam na trci.
Najtešnji finiš u istoriji Formule 1
Peter Getin je pobedio na VN Italije 1971., sa samo 0,01 sekundi ispred Ronija Petersona, započevši poslednji krug na četvrtom mestu. Prvih pet vozača su se našli u samo 0,61 sekundi! To je jedinstven slučaj u F1 istoriji.
Ove sezone, ako u obzir uzmemo dominaciju Mercedesa, Niko Rozberg i Luis Hamiton imaju dobre šanse da naprave razliku u odnosu na ostale. Međutim, tako smo mislili da će biti i na VN Belgije… Šta će biti, videćemo…
Pavle Barta
