Plazma u službi spasavanja motora s unutrašnjim sagorevanjem

Sistem paljenja uz pomoć neravnotežne plazme može da poboljša efikasnost motora s unutrašnjim sagorevanjem za do 20 odsto.

Kako izgleda budućnost automobila? Odgovor na ovo pitanje, ispostavlja se da varira od stručnjaka do stručnjaka. Neki kažu da će automobili sutrašnjice biti opremljeni motorima na vodonik i gorivnim ćelijama, dok drugi smatraju da će godine pred nama karakterisati spora i konstantna tranzicija ka tradicionalnim (baterijskim) električnim automobilima, kao što su to primera radi, oni koje proizvodi Tesla.

Ipak, koji god kurs da zauzmemo u okviru iskoraka od motora s unutrašnjim sagorevanjem, to će iziskivati izvesno vreme. Ukoliko pokušamo da izvedemo tranziciju prebrzo, to bi moglo da se pokaže u najmanju ruku katastrofalnim.

Na sreću, kako se ispostavlja, na raspolaganju imamo tehnologiju koja se polako nameće i koja bi mogla da popuni prazninu koju trenutno imamo kada je reč o masovnom usvajanju električnih automobila i razvoju odgovarajuće infrastrukture, da bi na kraju krajeva svi mogli da se pune neophodnom električnom energijom.

Dotična tehnologija se naziva „paljenje uz pomoć neravnotežne plazme“, i mogla bi, teoretski, da poboljša efikasnost motora s unutrašnjim sagorevanjem za do 20 odsto i redukuje emisiju azotnih oksida za više od 50 odsto. Pa, nije loše, rekli bismo.

Zapravo, ova tehnologija bi mogla da se pokaže revolucionarnom i na neki način da spasi motore s unutrašnjim sagorevanjem, bar neko vreme.

Šta je plazma?

Tehnologija paljenja uz pomoć plazme, poput one koju je razvio Transient Plasma Systems  (TPS), koristi plazmu niske temperature generisanu u nanosekundi električnih impulsa, takođe poznatu kao neravnotežna plazma, koja u velikoj meri pomaže efikasnosti procesa sagorevanja. Plazma se u ovom slučaju ponašao kao neka vrsta katalizatora paljenja.

Plazma, bila da je prirodna (kao na Suncu) ili atmosferska (kada se gas pobuđuje uz pomoć visokog napona pri atmosferskom pritisku, na takav način da se stvara plazma), jedno je od četiri osnovna stanja materije i poseduje neka veoma jedinstvena svojstva, koja je čine korisnom za određene primene, kao što je recimo paljenje smeše vazduha i goriva u cilindrima automobilskih motora.

Kao jonizovani gas, plazma je mešavina naelektrisanih čestica, koja se ponaša potpuno drugačije u odnosu na standardni gas. Prirodna plazma koja čini našu zvezdu, ekstremno je vrela i u termalnoj ravnoteži. Drugim rečima, elektroni i joni su približno podjednake temperature.

Veštačka plazma, s druge strane, dolazi u čitavom spektru izdanja, u zavisnosti na koji način se generiše. Jedna vrsta se naziva veštačka termalna plazma, poput one koja se stvara prilikom zavarivanja.

Još jednu veštačku „netermalnu“ plazmu, možemo često da pronađemo u industrijskom okruženju. Upravo je to ta druga vrsta, koja se koristi u primenama poput sistema paljenja uz pomoć neravnotežne plazme.

Kod ovog tipa plazme, elektroni i joni nisu u toplotnoj ravnoteži. Dizajn je takav da energetski aktivni, „vrući“ elektroni mogu uraditi nešto korisno, poput raskidanja hemijske veze, dok je energija koja se prenosi na „hladne“ jone i neutralne vrste svedena na minimum.

Iz razloga što se na jone i neutrone odnosi gotovo kompletna masa toka plazme, njihovo održavanje hladnim izbegava stvaranje ekstremne toplote, koju vezujemo s ravnotežnom (termalnom) plazmom.

U industrijskoj plazmi pod atmosferskim pristiskom, energija se obezbeđuje primenom električnog napona, koji ubrzava naelektrisane čestice. Elektroni su mnogo lakši (imaju mnogo manju masu) od jona, tako da reaguju mnogo brže i kruže pri brzinama otprilike 100 puta većim u poređenju s jonima.

Dotični elektroni rapidno generišu dovoljno energije za jonizaciju dodatnih čestica, kreirajući još veću količinu slobodnih elektrona radi raskidanja veza ili obezbeđivanje energije za aktivaciju, potrebnu za željene hemijske reakcije. Ovo je neverovatno efikasno, jer stopa reakcije koju pokreću elektroni može biti do 1.000 puta brža nego u slučaju onih pokretanih termički zagrevanim reaktantima.

Na ovaj način se veštačka, netermalna atmosferska plazma može koristiti za pokretanje efikasnih, brzih hemijskih reakcija, kao što je to slučaj u motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Takva plazma poseduje i neke druge korisne funkcije, kao što su stvaranje ozona, čišćenje, dekontaminacija, površinska aktivacija radi poboljšanja vezivanja, učvršćivanje nanetih slojeva i funkcionalno taloženje tankog filma. Ipak, o tome ćemo više nešto kasnije.

Šta je to paljenje uz pomoć neravnotežne plazme?

Sistemi paljenja uz pomoć neravnotežne plazme, poput onih koje je razvio Transient Plasma Systems, funkcionišu tako što oslobađaju nanosekundni električni impuls, da bi se stvorio visokonaponski plazma impuls niske energije. Ovaj impuls nije vreo, ali ima dovoljno energije da odmah zapali mešavinu benzina i vazduha u komorama SUS motora.

Sistem neravnotežne plazme, fundamentalno se razlikuje od drugih tipova paljenja uz pomoć plazme, jer svaki visokonaponski impuls se primenjuje tokom 10-20 nanosekundi.

Tokom svakog izuzetno brzog, visokonaponskog impulsa, ekstremno laki elektroni ubrzano generišu energiju neophodnu za industrijske primene. Kao što smo prethodno objasnil,i ova postavka podrazumeva da masivniji joni nemaju vremena da apsorbuju energiju, tako da samim tim ostaju statični tokom impulsa.

Ovaj tip nanosekundnog plazma impulsa se koristi da bi pomogao pokretanje brojnih hemijskih reakcija u okviru različitih industrijskih i proizvodnih primena, poput čišćenja površina pre bojenja, pripremanja gume za bolje lepljenje ili nanošenja tankog filma na staklo. U našem slučaju, poboljšava se proces sagorevanja goriva u cilindrima automobilskih motora.

Oslobođena plazma, odnosno slobodni elektroni u njoj, sudaraju se s mešavinom goriva i vazduha u cilindru. To proizvodi hemijski reaktivne vrste koje katalizuju proces sagorevanja i zauzvrat poboljšavaju paljenje, stabilizujući sagorevanje siromašne smeše.

Prostorno rasprostiranje plazme u sistemima kao što je Transient Plasma Ignition System, omogućava da jedno strujno pražnjenje vrši uticaj na veliku zapreminu.

TPS Transient Plasma Ignition System koristi nanosekundni električni impuls za generisanje plazme, u cilju generisanja trenutnog visokog napona mnogo brže od tradicionalne svećice. Ovaj impuls visokog napona, ali niske energije, stvara plazmu niske temperature, koja neće zapaliti šibicu, ali efikasno i trenutno pali siromašnu smešu vazduha i goriva.

U ovom procesu se više goriva transformiše u korisnu energiju, na taj način što se manja količina koristi za istu izlaznu snagu, što za posledicu ima značajno povećanje gorivne efikasnosti.

Neravnotežna plazma pruža brže sagorevanje, stabilno paljenje pri višim kompresionim odnosima i poboljšano vreme sagorevanja. Rezultat se ogleda u rešenju na planu paljenja, koje omogućava motorima da koriste visokorazblažene režime sagorevanja (razblaživanje uz pomoć EGR-a ili dodatnog vazduha), što povećava gorivnu efikasnost i smanjuje emisiju gasova s efektom staklene bašte. Kao što znamo, konvencionalni sistemi paljenja imaju teškoća pri paljenju siromašne smeše goriva i vazduha.

Ovakvi sistemi mogu biti instalirani u postojeće motore uz minimalne modifikacije. Primera radi, sistem koji je razvio TPS sastoji se od elektronskog modula koji se napaja direktno iz akumulatora vozila.

Nanosekundni sistem plazma impulsa funkcioniše u tandemu sa samim dizajnom motora i drugim tehnologijama za poboljšanje efikasnosti koje su instalirali proizvođači.

Dotični modul, iliti impulsno napajanje, komunicira s ECU jedinicom vozila, obezbeđujući impulse paljenja kada je to potrebno. Ovo plazma napajanje je zauzvrat povezano s garniturom standardnih svećica, koje imaju modifikovane elektrode, kako bi se obezbedile optimalne performanse.

Tehnologija o kojoj je reč može da se primeni na većinu motora koji kao pogonsko gorivo koriste benzin, TNG i prirodni gas, bilo da se radi o putničkim i komercijalnim vozilima ili građevinskim mašinama i generatorima. Međutim, to nije sve.

Štaviše, TPS Transient Plasma Ignition System pojačava funkcionisanje drugih sistema za poboljšanje efikasnosti, koji već postoje u vozilima. Za razliku od konkurentskih sistema, koji uključuju skupo redizajniranje pogonskih agregata i otklon od postojeće arhitekture motora s unutrašnjim sagorevanjem, TPS sistem paljenja radi u tandemu s postojećim dizajnom motora i tehnikama vezanim za poboljšanje efikasnosti, kao što su recirkulacija izduvnih gasova (EGR), direktno ubrizgavanje goriva, turbopunjači i elektroasistencija, značajno poboljšavajući ekonomičnost vozila i smanjujući emisiju izduvnih gasova, uz jednostavno „priključi i uključi“ rešenje, bez bilo kakvih modifikacija na motoru.

Sve zvuči prilično uzbudljivo, ali ćemo morati da sačekamo izvesno vreme pre nego što budemo mogli da priuštimo TPS.

Ovu tehnologiju ispituje nekoliko značajnih igrača u industriji transporta, dok se najranija primena očekuje sredinom 2023.

Da li postoje bilo kakva ograničenja kod paljenja uz pomoć plazme?

Poput mnogih drugih stvari u životu, nema savršene solucije za svaki problem, već najčešće posežemo za kompromisima. Ista filozofija može da se primeni na paljenje uz pomoć plazme.

Većinu modernih industrijskih plazma sistema pokreću oscilirajući visoki naponi, u rasponu od nekoliko herca do nekoliko gigaherca. Kada se energija primeni na vremenskoj skali koja traje duže od 100 nanosekundi, teži joni imaju dovoljno vremena da apsorbuju deo energije i igraju aktivniju ulogu u pražnjenju.

Kada se joni i neutralne vrste zagreju, može doći do termalne nestabilnosti u plazmi, što potencijalno može da predstavlja problem. Ovo možemo videti prilikom demonstracija kada se plazma menja iz uniformnog sjaja u haotično mnoštvo munja unutar plazma sfere.

Ovo može da dovede do formiranja lukova i varnica koje plazmu čine neujednačenom, što potencijalno može da ošteti ciljnu supstancu u okviru datog procesa. Ovo u najmanju ruku može biti kontraproduktivno.

Da bi se ovo izbeglo, kod većine industrijskih primena plazma ima tendenciju da bude pokretana od strane dugačkih stabilnih ili oscilirajućih napona, koji se moraju držati u veoma čvrstom i kontrolisanom okviru. Ovde se radi o finoj ravnoteži, koja mora biti u stanju da plazmi obezbedi dovoljno energije za pokretanje željene reakcije, ali ne i previše, što bi moglo da stvori potencijalno veoma nestabilnu plazmu, kao što je gore opisano.

Kada funkcioniše pri atmosferskom pritisku, ovaj osetljiv balans mora biti pažljivo kontrolisan da bi se izbegla tranzicija ka višim temperaturama i nestabilnoj termalnoj plazmi, a to nije lako postići.

Ovde u igru „uleće“ neravnotežna plazma. Ona zapravo uspeva da uspostavi ravnotežu smanjujući rizik od toplotne nestabilnosti, što rezultira plazmom koja je mnogo lakša za upravljanje i podešavanje.

Neravnotežnu plazmu karakterišu elektroni koji ubrzano generišu energiju iz ekstremno kratkih i precizno kontrolisanih visokonaponskih impulsa. Kao takvi, elektroni iz neravnotežne plazme izvršavaju iste korisne funkcije kao oni u industrijskim sistemima pod atmosferskim pritiskom, ali uz dodatne prednosti u smislu efikasnosti i svestranosti.

Upotreba ekstremno kratkih i u isto vreme intenzivnih impulsa u neravnotežnoj plazmi omogućava da joni i neutralne vrste ostanu konstantno hladni. Ovo može da se postigne u najvećoj meri zbog toga što nemaju dovoljno vremena da apsorbuju dovoljno energije da bi postali nestabilni.

Na osnovu ovoga, sistemi neravnotežne plazme eliminišu rizik od izbijanja električnog luka i termičke nestabilnosti, omogućavajući svestrano funkcionisanje u širokom rasponu amplituda impulsa, stope ponavljanja impulsa i brzine protoka gasa. Ovo je neverovatno korisno i omogućava da se sistemi neravnotežne plazme mogu koristiti za obezbeđivanje šireg spektra primena u poređenju s konvencionalnim industrijskim plazma sistemima pod atmosferskim pritiskom. Sjajno, zar ne?

Ujedno, ova tehnologija bi mogla da bude od velike pomoći u okviru kompletiranja tranzicije ka električnim automobilima. Svi znamo da su oni budućnost, čak i oni koji ih ne prihvataju. Međutim, elektromobili neće zauzeti parkinge preko noći, što znači da ni tradicionalna vozila takođe neće nestati preko noći.

Međutim, to ne znači da trenutno ne možemo da se pozabavimo klimatskom krizom ako što ćemo nastaviti da unapređujemo SUS motore i smanjujemo emisiju. Tehnologija TPS-a je praktično najnovije značajno poboljšanje koje se realno može primeniti, i to jednostavnim priključivanjem uz minimalnu dodatnu cenu za proizvođače.

Pored toga, sve dok elektromobili ne postanu sveprisutni, tradicionalno pogonjena vozila će nastaviti da se proizvode, prodaju, koriste i zagađuju. Imperativ je da ih učinimo čistijim, a sagorevanje goriva uz pomoć plazme može dati značajan doprinos. U redu, sve je to „krasno“, ali kako funkcioniše?

Kako radi paljenje uz pomoć plazme?

Budući da je ovaj sistem prvenstveno dizajniran za motore s unutrašnjim sagorevanjem, posvetićemo izvestan prostor objašnjenju kako dolazi do sagorevanja u postojećim SUS motorima.

Tradicionalni pogonski agregati se oslanjaju na hemijski proces sagorevanja mešavine vazduha i goriva u cilju oslobađanja potrebne energije. Dobijena toplotna energija se zatim konvertuje u mehaničku, što pokreće pogonsku osovinu.

Dakle, tipičan motor s unutrašnjim sagorevanjem se sastoji od statičkih cilindara i pokretnih klipova. Gasovi koji nastaju pri sagorevanju se šire i guraju klipove, koji zauzvrat pokreću kolenasto vratilo. Na kraju, kroz sistem zupčanika transmisije, pogonska sila se isporučuje na točkove.

Trenutno, dva najčešća tipa motora u upotrebi su benzinski sa svećicama i dizeli s kompresionim paljenjem, mada potonji ubrzano nestaju u mnogim zemljama zbog ekološke nepodobnosti. U većini slučajeva ovi pogonski agregati su četvorotaktni, što znači se jedan radni ciklus klipa sastoji od četiri takta: usisa, sabijanja, sagorevanja i izduvavanja.

Glavna razlika između ova dva tipa motora je način na koji se mešavina goriva i vazduha dovodi i sagoreva u cilindrima. Kod benzinskih motora sa svećicama, gorivo se meša s vazduhom, a zatim se ubrizgava u cilindar tokom usisnog takta motora. Ova mešavina se zatim sabija i pali električnom varnicom koju stvara svećica. Usijani gasovi se šire i guraju klip tokom sagorevanja, a efekat svega je opšte poznat.

Što se dizel motora tiče, kod njega vazduh se ubacuje u cilindre gde se dodatno sabija. Zatim se u taj vreli komprimovani vazduh ubrizgava raspršeno gorivo odgovarajućom brzinom, što uzrokuje dalje sagorevanje.

U slučaju benzinskih motora, ovaj proces vremenom dovodi do degradacije svećica zbog taloženja ugljenika na elektrodama nakon brojnih ciklusa paljenja. Na kraju je neophodno zameniti ih, što se obavlja na svakih pedesetak hiljada pređenih kilometara.

Za razliku od tradicionalnih svećica instaliranih u većini motora s unutrašnjim sagorevanjem, paljenje uz  pomoć plazma sistema je vremenom znatno efikasnije.

Zamenjivanje svećice plazma uređajima za paljenje, značajno se redukuje taloženje naslaga ugljenika. I ne samo to, već emisija posebno štetnih azotnih oksida, može biti smanjena za do 50 odsto.

Paljenje uz pomoć neravnotežne plazme takođe ima i druge važne prednosti u odnosu na tradicionalne sisteme paljenja. Primera radi, TPS paljenje omogućava i doprinosi sledećim parametrima:

• višem kompresionom odnosu
• povećanju specifičnog toplotnog odnosa
• bržem sagorevanje
• poboljšanom tajmingu sagorevanja
• povećanom otporu od detonantnog sagorevanja
• smanjenju toplotnih gubitaka
• smanjenju gubitaka pri ubrizgavanju

Neravnotežna plazma ima i druge primene

Koliko god se neravnotežna plazma činila uzbudljivim rešenjem za SUS motore u kratkoročnom i srednjoročnom smislu, ona bi mogla pronaći i neke druge veoma važne primene:

1. Neravnotežna plazma je zgodna za čišćenje i dekontaminaciju

Ova vrsta plazme je izuzetno efikasna u uklanjanju materijala kao što je ugljenik i karbonatne kontaminacije s aluminijumskih površina, primera radi.

Ovo je korisno samo po sebi, ali neravnotežna plazma takođe ne ostavlja za sobom čestice koje bi mogle da stvaraju taloge. Ovo je izuzetno korisno za čišćenje stvari kao što su elektrode, za povećanje njihovog radnog veka i redukovanje degradacije. Neravnotežna plazma se takođe može koristiti za poboljšanje prijemčivosti površina za nanošenje boja, lepkova i drugih vrsta premaza.

2. Nanošenje slojeva u vidu tankog filma može u velikoj meri profitirati na tehnologiji neravnotežne plazme

Jedinstvene osobine neravnotežne plazme čine je idealnom solucijom za procese koji se oslanjaju na jednoobrazne tanke slojeve visokog integriteta. Ovo je od vitalnog značaja za različite industrijske grane, uključujući biomedicinu, vazduhoplovstvo i tako dalje.

Neravnotežna plazma takođe može da se iskoristi za deponovanje amino grupa, koje se neće razgraditi tokom procesa nanošenja i koje ostaju stabilne čak i pri najagresivnijim procesima pranja. Precizna podesivost sistema neravnotežne plazme omogućava nanošenje slojeva „u jednom potezu“, bez bilo kakvih defekata.

TPS tehnologija može da se iskoristi za tretiranje površinsku obradu različitih podloga, kreirajući nova svojstva koje je teško postići.

3. Neravnotežna plazma je veoma korisna za aktivaciju površina

Još jedna važna primena neravnotežne plazme je aktivacija površina. Ona može da se primeni na niz materijala koji služe kao podloga uključujući metale, ali ne ograničavajući se samo na njih, veći druge materijale osetljive na temperaturu.

Za bilo koji laboratorijski rad, u kojem se koristi polipropilen, etilen propilen dien terpolimer (EPDM) i silikonski supstrati, neravnotežna plazma se pokazala veoma raznovrsnom po pitanju čišćenja, hemijske modifikacije (aktivacije), pripreme podloga za naknadnu obradu i lepljenje.

4. Neravnotežna plazma se može iskoristiti da zameni škodljive hemikalije

U okviru mnogih industrijskih grana, koriste se hemikalije ili plazma sistemi pri atmosferskom pritisku, za tretiranje površina i nanošenje uniformnih slojeva poput tankih premaza. Međutim, za prvonavedene, ovo obično uključuje potapanje materijala u hemijske kupke, koje često sadrže na stotine litara toksičnih hemikalija.

Te hemikalije ne samo što su potencijalno opasne za baratanje i škodljive po zdravlje, već često moraju da se odlože nakon upotrebe. Ukoliko do odlaganja ne dođe na propisan način, one mogu ugroziti životnu sredinu, a samo odlaganje može biti teško i skupo, što primorava firme da  troše velika sredstva na ispunjavanje brojnih propisa koji važe u mnogim zemljama širom sveta.

Međutim, čak i uz najbolje planiranje i upravljanje sistemima toksičnog otpada, i dalje postoji rizik da štetne hemikalije uđu u biosferu. Ovo ponovo dovodi do potrebe da kompanije troše velike količine novca na upravljanje svojim tokovima otpada.

Ipak, ovo predstavlja tek deo problema. Hemijski tretiranim materijalima je obično potrebno da se osuše korišćenjem toplote, što podrazumeva utrošak velike količine eneergije, da ne govorimo o potencijalnom kreiranju sekundarne štetne emisije tokom generisanja neophodne energije.

Pored plazma sistema pod atmosferskim pritiskom, neka proizvodna okruženja koriste hemijske procese radi tretiranja površina i nanošenja jednoobraznog tankog filma. Ovi procesi zahtevaju hemijske kupke i stotine litara potencijalno toksičnih hemikalija, koje moraju da se odlože nakon upotrebe.

S druge strane, sistem neravnotežne plazme je sposoban da nanese tanke slojeve i tretira površine jednako efikasno kao spomenuti hemijski procesi, ali uz tek delić potrošene energije. Neravnotežnoj plazmi takođe nije potreban veliki broj hemikalija da bi se ostvario isti ishod i efikasno eliminisala skupa logistika vezana za odlaganje otpada i sušenje nakon tretmana.

Dakle, radi se o mnogo čistijem, „zelenijem“ i isplativijem rešenju za identične primene.

5. Neravnotežna plazma je svestranija od ostalih tretmana plazmom, poput vakuumske plazme

Kao što smo prethodno spomenuli, većina postojećih industrijskih plazma sistema mora da radi u veoma precizno podešenim uslovima. Kada funkcionišu pri atmosferskom pritisku, ova delikatna ravnoteža mora pažljivo da se kontrolieš, kako bi se izbegao prelazak na višu temperaturu, odnosno nestabilnu termalnu plazmu.

Ovo obično zahteva da se tretman plazmom obavi u vakuumu.

I ne samo to, već mnoge proizvodne linije koje uključuju sisteme plazme pod niskim pritiskom, koriste serijsko procesuiranje, kako bi se smanjila ukupna propusnost, u poređenju s linijom s atmosferskim pritiskom.

Sa sistemom neravnotežne plazme, s druge strane, krajnji korisnici mogu da obavljaju brojne primene, za koje je obično potrebna vakuumska komora na otvorenom. Dakle, ovo je mnogo pogodnija i isplativija alternativa tretmanu vakuum plazmom.

6. Neravnotežna plazma bi mogla da pomogne čišćenju dizel motora

Dok tehnologija paljenja uz pomoć neravnotežne plazme, poput one koju razvija TPS, uglavnom cilja na benzinske motore, uz izvesne modifikacije može da se koristi i za poboljšanje dizelaša.

Naime, TPS tehnoogija može da pronađe primenu kod izduvnog sistema radi smanjenja emisije čađi, azotnih oksida i tako dalje. Rezultati inicijalnih testiranja su ohrabrujući. Tu se nameće pitanje da li uz pomoć ove tehnologije dizel motori možda mogu da se vrate u budućnosti, ili makar da se učine manje zagađujućim?

Kakva je budućnost neravnotežne plazme?

Ukoliko kao premisu uzmemo da SUS motori neće nestati preko noći, ova tehnologija definitivno ima budućnost, posebno kaa je reč o teretnom prevozu, radnim mašinama i slično. Pored toga, kao što smo već spomenuli, tehnologija neravnotežne plazme može pronaći široku primenu u industriji.

Tehnologija neravnotežne plazme ne samo što je izuzetno interesantna u konceptualnom smislu, već može da donese brojne prednosti u okviru mnogih industrijskih i komercijalnih procesa, pa čak i u domaćinstvima, uključujući smanjenje redovnih troškova održavanja vozila.

Takođe, hipotetički otključava nekoliko novih mogućnosti plazme u okviru atmosferske primene, što dovodi do potencijalno izuzetnih rezultata u nekoliko aplikacija. Prednosti se ogledaju u većoj stabilnosti, raznovrsnijem rasponu radnih parametara, superiornoj prilagodljivosti i sposobnosti stvaranja velike količine ujednačene plazme.

Benefiti se nastavljaju s mogućnošću kreiranja plazme niske temperature koja može biti iskorišćena za tretiranje podloga osetljivih na temperaturu, uključujući i ljudsko tkivo, ali o tome više neki drugi put.

Za sada, možda, ali samo možda, neravnotežna plazma bi mogla da se pokaže kao stanica neophodna da mi kao društvo, završimo tranziciju ka čisto električnim, vodoničnim, pa možda i mikronuklearnim vozilima u budućnosti.

Vrele Gume

Pavle Barta