Joby Aviation potpisuje ugovore sa Red Sea Global i The Helicopter Company u Saudijskoj Arabiji, pripremajući pre-komercijalne letove već za 2026. godinu
Pre nekoliko meseci kod nas je bombastično najavljen leteći taksi.
Ne pilot-projekat. Ne studija izvodljivosti.
Ne, nego „leteći taksi u redovnom saobraćaju do 2027.
U zemlji hiperprodukcije burnih vesti koja već godinama služi kao fabrika distrakcija, ovo je samo najnoviji u nizu spektakularnih naslova: nešto što zvuči futuristički, svetlucavo, poželjno i savršeno prazno.
Dok se kod nas najavljuje ono što će „uskoro“ da leti, svet zaista leti.
Joby Aviation potpisuje ugovore sa Red Sea Global i The Helicopter Company u Saudijskoj Arabiji, pripremajući pre-komercijalne letove već za 2026. godinu.
I to ne PR letove, nego:
- letove sa punjenjem
- integracijom u vazdušni prostor,
- komunikacionim protokolima,
- realnom operativom.
Isto ono što su već radili u UAE i Kazahstanu.
Između Srbije i Saudijske Arabije, razlika je vrlo jednostavna:
oni imaju naftu, tehnologiju, institucije i integritet.
Srbija ima najavu o letećem taksiju, uz sav bedni kolonijalni energetski položaj u kojem drugi odlučuju o našoj naftnoj sudbini. Saudijska Arabija leti na krilima svojih naftnih milijardi. Mi surfujemo na krilima energetskih nameta.
Joby se pravi u Kaliforniji, tamo gde se stvarno proizvodi tehnologija.
Saudijska Arabija je kupuje, razvija i primenjuje.
A mi?
Mi pijemo naslove u zemlji čiji je energetski status prizemljen do daljnjeg.
I dok oni finansiraju razvoj eVTOL mreže iz stabilne energetike, kod nas je hit pitanje: koliki će račun biti ovog meseca i da li će biti restrikcija?
U takvom ambijentu najava letećeg taksija deluje kao da neko na brodu koji tone otvara šampanjac, dok svi gledaju gde su čamci za spasavanje.
Rokovi bez realnosti
Da bi leteći taksi zaista postojao, potrebno je mnogo više od fotografije u medijima, a mi ove informacije ne vidimo:
- međunarodna sertifikacija letelica (traje godinama),
- regulativa za vazdušni prostor,
- vertiportovi (nemamo ni jedan),
- obuka pilota i operatera,
- specijalizovane punionice,
- digitalna navigacija,sigurnosni protokoli,
- energetika koja može da izdrži opterećenje.
Nije problem što sanjamo. Problem je što rokovi nemaju dodira s realnošću. Jer očigledno svet se ozbiljno priprema za prvu generaciju urbanog vazdušnog saobraćaja.
I zato ova priča nije o letećem taksiju.
Ovo je priča o zemlji koja uporno beži od realnosti.
Jer da bi se poletelo, treba da se zna:
- šta leti,
- na čemu leti,
- ko to održava,
- odakle energija,
- i ko sve to plaća
Saudijska Arabija na ovo ima odgovore. Kalifornija ima tehnologiju. Mi još uvek pokušavamo da shvatimo kako da upalimo bojler bez šoka na računu, a neko nam nudi let do 300 metara visine.
I zato će Joby verovatno leteti u Saudijskoj Arabiji 2026.
A kod nas, samo u naslovima.
Lidija Piroški
Vrele Gume Multimedia
web&digital editor
