10 najopasnijih automobila ikada u SAD
Mada se napredovalo svetlosnim godinama, i danas ima opasnih automobila
Kada se krećemo u metalnoj školjci na točkovima, i upravljamo istom, pri brzinama koje daleko nadmašuju brzine koje mi ljudi možemo prirodno da postignemo, ono što se nameće kao imperativ je pre svega bezbednost. Na tu stavku proizvođači obraćaju mnogo pažnje u današnje vreme, međutim, nije uvek bilo tako. Ranije je bio prilično čest slučaj da izostanu adekvatni testovi, da u potrazi za što manjoj tržišnom cenom automobili budu i srazmerno nebezbedni i sl. Obično su saznanja o bezbednosnim atributima stizala prekasno. U međuvremenu, mnogo se napredovalo što se tiče standarda vezanih za bezbednost u poslednjih 100 godina, što ne znači da opasni automobili ne postoje i dan danas.
Evo liste 10 najopasnijih automobila, sastavljene u SAD. Sam redosled nije toliko bitan.
1. Ford Pinto
Ovaj automobil je verovatno najozloglašeniji i najnebezbedniji automobil ikada napravljen Proizvodio se od 1971. Do 1980. Automobil je bio veoma nestabilan zbog nepraktične konstrukcije. Rezervoar za gorivo je bio pozicioniran u zadnjem delu automobila blizu zadnjeg branika, tako da je Pinto imao tendenciju da postane buktinja čak i pri bezazlenijim sudarima. Nažalost, testiranja sudara zadnjeg dela su preduzeta nakon što je serijska proizvodnja ovog modela već počela, tako da je čak osam od jedanaest testiranih vozila završilo u plamenu, ali to nije poboljšalo bezbednost Pinta jer Ford nije hteo da troši novac?!
Najgori deo priče u vezi sa Ford Pintom nije bio taj u vezi sa potencijalno smrtonosnim greškama. To nije bila ni činjenica da je čak 3 miliona jedinica prodato tokom gotovo 10 godina proizvodnje, pa ni podatak da su automobili eksplodirali već nakon godinu dana od početka proizvodnje. Najgora stvar u svemu je bila ta što je Ford odbijao da prizna da je Pinto krajnje nebezbedan automobil.
Umesto da ispravi nedostatke, ojača zadnji deo automobila, što bi kompaniju koštalo 121 milion dolara, Ford je odlučio da jednostavno isplati žrtve sudara i požara jer je to bilo „jeftinije“, sa procenjenom brojkom od 50 miliona dolara. Dvadeset sedam ljudi je poginulo u eksplozijama zadnjeg dela Ford Pinta, dok konačno 1,5 miliona vozila nije bilo povučeno sa puteva 1978. Da bi se instalirala neophodna bezbednosna unapređenja.
2. Chevrolet Corvette
Corvette nije jedan od najnebezbednijih automobila ikada zahvaljujući nedostatku bezbednosnih komponenti, već zbog svoje nemirne prirode koja u kombinaciji sa „ljubiteljima brzine“ donosi prilično negativne rezultate.
Uzimajući u obzir činjenicu da vozači Corvettea imaju tendenciju da pritisnu papučicu gasa „do daske“ i voze do limita svojih mogućnosti, ovaj model je ubio više ljudi nego bilo koji drugi automobil u istoriji. Procenjeno je da je 5,2 vozača i putnika poginulo u incidentima na svakih 10.000 automobila kada su u pitanju vozila registrovana od 1985. do 1987. modelne godine. To je prilično visoka „cifra“ ako se uzme u obzir najbolji rezultat u istom periodu koji je ostvario Volvo 740-760 sa 0,6 smrtnih slučajeva na 10.000 vozila.
Neki od Corvettea mogu danas iz stanja mirovanja do 100 km/h da stignu za manje od 3,5 sekunde, tako da su mnogi vozači koji su se „previše zaneli“ i prevideli standarde bezbedne vožnje nesrećno završili.
3. Ford Mustang
Mustang je veoma blizu Corvettea što se tiče odnosa broja smrtnih slučajeva na 10.000 vozila (4,4) sudeći po studiji iz 1990., koju je sproveo IIHS (Insurance Institute for Highway Safety), tako da je i ova ikona na isti najopasnijih automobila ikada. Kao i u slučaju Corvettea, većina kupaca se odlučivala za Mustang zbog seksi izgleda i sirove snage.
Pored većine testosteronom nabijenih vozača koji su fatalno završili, Mustanzi proizvedeni između 1964. I 1970. Su bili posebno skloni zapaljivanju, jer je rezervoar goriva bio tako dizajniran da je njegov gornji deo zapravo bio pod prtljažnika. Protiv Forda je podneto čak 70 tužbi od strane žrtava požara prilikom sudara zadnjeg dela. Bivši predsednik, Li Jakoka je čak izjavio da bezbednost nije bila prioritet prilikom kreiranja starijih Mustanga.
4. Darracq Sprint Two-Seater 1905.
Darracq Sprint Two-Seater je bio najbrži automobil na svetu 1905. godine. Uspeo je da dostigne 176,5 km/h na Vanderbilt Cupu. U odnosu na današnje automobile, nekome će se učiniti da to i nije neka brzina, ali Darracq je bio izuzetno opasan zbog konstrukcije karoserije, ili bolje reći nedostatka iste.
Karoserija Darracqa je bila potpuno otvorena. Nije bilo vrata, bočnih zidova, vetrobrana… Vozači, koji su se nalazili iza motora, bili su potpuno otvoreni, bez ikakve zaštite. Sedišta su bila ravna i nisu mogla da zadrže vozača i suvozača, a odsustvo poda je ih je primoravalo da se stopalima drže za ram Darracqa, a ista bi izgubili zauvek u slučaju da im noga sklizne do asfalta. Takođe, morali su da se privijaju uz pumpu vazdušnog pritiska i rezervoar da ne bi odleteli s automobila.
5. Chery Amulet
Kineski model je poznat po tome što je izuzetno nebezbedan, a to je odmah pokazao jedan od bezbednosnih testova sproveden van Kine. Reč je o EuroNCAP-u. Kineski sedan se zgužvao kao parče papira, i pokazao se toliko loše da je testna lutka, koja je inače otpornija od ljudskog tela, morala da se rastavlja da bi se izvadila iz vozila. Od ukupno 16 poena, ovo vozilo je sakupilo 1,7.
Kineski proizvođač je na test odgovorio s tvrdnjom da je „verovatno namešten“ u pokušaju da se diskredituje Amulet u korist konkurencije, ali nije izrazio mišljenje šta bi trebalo ispraviti u vezi sa testom. Drugi test koji je sproveo ruski magazin AvtoRevu je dao kineskom modelu nula poena uz konstataciju da „nikada nisu videli tako strašnu deformaciju karoserije vozila“.
Samim tim, Chery Amulet koji je bio kineski automobil br. 1, i koji se prodavao u količini od više od 10.000 jedinica godišnje 2007. je prestao to da bude.
6. Ford Explorer
Fordov „teškaš“ možda nije opasan za svoje sopstvene putnika, ali definitivno predstavlja opasnost po druge. Explorer ima čak 16 puta više šansi nego bilo koji drugi SUV da ubije putnike u drugom vozilu koje eventualno udari. Uprkos velikom broju smrtnih slučajeva, on je i dalje jedan od najpopularnijih modela u svom segmentu.
Ipak, 2000. godine, Explorer se suočio sa nekim internim bezbednosnim problemima. Imao je visok stepen otkazivanja pneumatika. Nacionalna saobraćajna administracija se iz tog razloga obratila obema kompanijama, i Fordu i Firestoneu, da bi problem bio lociran u „dvorištu“ proizvođača pneumatika koji je zatvorio kompletan proizvodni objekat u Ilinoisu. Dodatno, Ford Explorer je veoma težak automobil, što je samo doprinosilo prevrtanju prilikom pucanja guma.
Interna dokumentacija koja se bavila ovim i drugim problemima je otkrivena 1990. godine, pokazujući da je Ford (ponovo) odlučio da ne preduzme odgovarajuće bezbednosne mere. Umesto neznatnih izmena u proizvodnji, kompanija je redukovala preporučeni pritisak u pneumaticima?! Ovo je samo doprinelo velikom broju prevrtanja jer se u slučaju nižeg pritiska gume lakše dezintegišu i svuku sa točka što je znalo da bude pogubno pri visokim brzinama.
Procena je da su 250 smrtnih slučajeva i 3.000 ozbiljnih povreda posledica ovih grešaka. Ford i Firestone su povukli iz saobraćaja 27,4 miliona pneumatika 2001.
Zloglasni Corvair je bio toliko opasan da je „rezervisao“ sebi čitavo prvo poglavlje u knjizi Ralfa Nejdera na temu bezbednosti automobila. „Nebezbedan pri bilo kojoj brzini“, „jedan automobil – jedan udes“, Corvair je zaradio brojne negativne etikete. Bio je označen kao jedan od najnebezbednijih automobila svih vremena, a Nejder je napravio čitavu listu grešaka uključujući nestabilno oscilirajuće zadnje ogibljenje koje je bilo sklono savijanju, nedostatak horizontalnog stabilizatora, kao i opasan i van standarda pritisak u pneumaticima. Problematičan je bio i stub upravljača koji je imao tendenciju da probode vozača, kao i sistem za grejanje sklon curenju tečnosti i unošenju štetnih gasova u kabinu.S obzirom da je motor bio lociran u zadnjem delu Corvaira, ogibljenje je bilo neregularno rešeno i dovodilo je do velikih problema što se tiče stabilnosti. GM je odgovorio sa pokušajem da reši zadnje ogibljenje kod Corvaira, ali u isto vreme angažovavši privatne detektive da diskredituju Nejderovu knjigu tako što će otkriti prljave detalje iz autorove prošosti. Mada je Nejder žestoko uzburkao javnost svojim izveštajima, Corvair mnogi ne smatraju opasnijim automobilom u odnosu na ostale modele proizvođene šezdesetih godina prošlog veka.
Apsolutni „šampion“ na ovoj listi, Ford, dao je svoj doprinos sa još jednim modelom. Pre kontraverze sa Explorerom, na „tapetu“ je bio Ford Bronco II, koji je takođe inicirao istragu NHTSA zbog velikog broja prevrtanja. Kada se čak 40 ljudi prevrnulo u Broncou II 1987. godine, NHTSA je obratila pažnju na dešavanja, ali je na kraju zatvorila slučaj bez preduzimanja daljih mera, uprkos činjenici da su testovi pokazali da Bronco II može da se prevrne već pri brzinama od oko 30 km/h.Gora od bilo kakvih bezbednosnih problema je bila Fordova reakcija, uzimajući u obzir da su testovi pokazali grešku na Broncou (5 od 12 vozila se prevrtalo prilikom testa naglog skretanja (tzv. „J“ test)). Ford je ignorisao činjenice, mada su u kompaniji znali da Bronco II češće ubija putnike prilikom prevrtanja u odnosu na druge SUV modele. Ford nije preduzeo ništa sem što je vozilo proširio za 5 cm, da bi izbegao velike troškove.
Yugo je etiketiran u SAD kao „najgori automobil ikada napravljen“. Proizvodio se u Jugoslaviji, a bio je toliko nebezbedan da je mogao da bude oduvan s mosta prilikom jakog vetra, što se i desilo u Mičigenu 1989. U tom incidentu je poginuo vozač.Jeftine komponente i nekvalitetna konstrukcija su donele loš imidž Yugu, jer je bilo slučajeva da otpadaju delovi s njega, a teško je prevaljivao 80.000 km bez intervencije na motoru.
Delovi na Yugu GV su bili toliko loše urađeni da su vibracije prouzrokovane tokom vožnje često izazivale rastavljanje komponenti, a loš sistem ožičenja je često izazivao kratke spojeve i zapaljivanje.
Ipak, treba napomenuti da Yugo drži rekord po broju prodatih vozila u prvoj godini prisustva na američkom tržištu (bolje od Toyote i VW-a), i da je do pada kvaliteta došlo naknadno, što je utvrdio i Malkolm Briklin, čovek koji je uvozio Yugo u SAD. Ipak, Yugo je koštao samo 4.400 dolara, a kasnije je spuštena na 3.990 dolara.
Čak je i Isetta bila za njega pojam bezbednosti. Peel Trident iz 1966. je bio minijaturni dvosed sa praktično „nultim“ bezbednosnim atributima. Vozač i putnik su bili veoma ranjivi ispod tesne staklene kupole. Točkovi su bii majušni, i čitav automobil je izgledao kao da je izašao iz crtanog filma. Peel Trident se proizvodio godinu dana, i proizvedeno je 45 primeraka.
