Odbrana i današnji dani

Hangari nekadašnje britanske vazduhoplovne baze u mestu Takalai na Malti danas čuvaju zbirku klasičnih aviona, od kojih je svaki odigrao dokumentovanu istorijsku ulogu. Drugim rečima, svaki od njih ima svoju zanimljivu priču.

Nepokoreno ostrvo

Od te 1940. do 1942. godine, snage Britanske mornarice i avijacije, bazirane na Malti, uspešno su presecale pomorsko snabdevanje kontigenta sila osovine na ratištu Severne Afrike. Čerčil je u to vreme Maltu nazivao „nepotopivim nosačem aviona“. Musolini je bio uveren da će vazdušnim udarima lako oslabiti odbranu i stvoriti uslove za invaziju. U periodu od dve godine nemačke i italijanske snage izvode čak 3.000 vazdušnih napada na ostrvo. Ipak, Musolini nije računao na spremnost Maltežana da pruže žestoki otpor čak i sa minimumom raspoložive tehnike.

High tech Fricovka

Danas kolekcijom muzeja kao kustos upravlja Ray Polidano, uz podršku supruge u adminisrativnim poslovima. Rej svakodnevno živi sa avionima i njihovom istorijom.

„Po izbijanju rata na ostrvu smo imali samo nekoliko aviona tipa Gloster Gladiator. Narod im je nadenuo imena: Vera (Faith), Nada (Hope) i Milosrđe (Charity)“, počinje svoju priču Rej. Ovi pomalo zastareli dvokrilci imali su simboličnu ulogu da pokažu ostrvljanima kako ih brane avioni.

Zbog strateške važnosti ostva, Britanska vojska počinje da doprema avione tipa Hariken (Hurricane). Gubici su bili ogromni, nekada i po osam aparata dnevno.

Nakon što je krajem ‘41 prestala opasnost od nemačke invazije na Veliku Britaniju, odbrana Malte pojačava se legendarnim Spitfajerima (Supermarine Spitfire). Prvi primerci stižu u martu ‘42.

Iako su Spitfajeri bili nadmoćniji od večine nemačkih i italijanskih aviona, tehnička podrška na zemlji bila je jednostvno rečeno – primitivna. Gorivo se u avione sipalo ručno iz metalnih burića zapremine  20-tak litara. U prvo vreme burići su se bacali, a ponekad bi se od njih pravili improvizovani bedemi za zaštitu aviona na stajanci od šrapnela bombi.

Mali tehnički napredak stiže te 1942. godine, kada britanski proizvođači upešno kopiraju nemačke kante „fricovke“ (Jerry-can), zarobljene na afričkom ratištu.

Dolazak kamiona cisterne marke Bedford bio je logistički iskorak od sedam milja koji je olakšao posao braniocima Malte.

Terenac po meri kraljice

Filmovi o Drugom svetskom ratu često sugerišu da su Amerikanci svog džipa (Jeep) saveznicima delili „šakom i kapom“. Zapravo nije baš uvek bilo tako.  

Nemajući dovoljno terenskih i višenamenskih vozila, Britanci adapriraju postojeće civilne modela u pik-ap varijante.  Uz minimum udobnosti i maksimum kamuflažne boje ova izdanja dobijaju naziv „Utility“ ili „Tilly“, kako su im tepali vojnici. Nekoliko primerka sačuvano je na Malti, od kojih se jedan nalazi baš u našem muzeju.

Zanimljivo je da je na izdanju Austin Utility, poput ovog muzejskog, kurs za vozača i automehaničara prošla tada osamnaestogodišnja buduća kraljica Elizabeta II.

Pobeda na vidiku

Aprila ’42 američki nosač aviona Wasp doprema 47 Spitfajera.  Na žalost, u iznenadnom bombardovanju veliki broj njih biva uništen na zemlji neposredno po dolasku  .

Maja 1942. nosači aviona „Wasp“ i „Eagle“ su isporučili još 64 Spitfajera.

„Taj 10. maj slavimo kao poseban dan – Veličanstveni 10. maj“, sa puno emocija priča Rej. Tog dana savezničke snage na Malti konačno stiču trajnu prevlast u vazduhu iznad ostrva.

Primerak Spitfajera koji se nalazi u muzeju stigao je na Maltu nakon delovanja u Severnoj Africi.  Kasnije je učestvovao u invaziji na Siciliju, da bi naokon pada Italije bio baziran u Brindziju. Odatle je tokom 1944. godine leteo i mnoge misije iznad Jugoslavije, neretko svraćajući na ostrvo Vis.

Među avionima učesnicima Drugog svetskog rata nalazi se i Pajper Kab (Piper Cub).  Ovaj mini transporter se tokom iskrcavanja saveznika u Africi prvi put oprobao i u ulozi izviđača. Posada je imala zadatak da otkriva neprijateljske položaje i navodi artiljeriju sa brodova.

Rođaci sa sela

Spisak zanimljivih eksponata upotpunjuje i traktor za vuču aviona marke David Brown.  Primerak u muzeju razvijen je za vreme II svetskog rata. U to vreme u Velikoj Britaniji mnoge devojke iz gradova odlaze kao ispomoć za rad na farmama. Traktori proizvedeni u to vreme imaju par tehničkih inovacija zarad zaštite „čednosti“. Osnovna je polu karoserija iza motora, koja je ženske noge štitila od pogleda farmera trećepozivaca.   U ovom društveno korektnom izletu u ergonomiju, sve nožne komande grupisane su na jednoj strani, kako snaša na traktoru ne bi sedela, da ‘prostite, „raskrečena“.

Poznavaci vlasničkih odnosa unutar britanske auto industrije znaju da je „Aston Martin“ bio pod okriljmem firme David Brown. Takođe, gospodin Brown je lično inženjerski učestvovao u razvoju modela Aston Martin DB1.

Britanski seljaci vole često da kažu da su njihovi traktori zapravo samo malo sporije verzije Aston Martina.

Vikend ratnici

Gloster Meteor je prvi britanski mlazni avion učesnik II svetskog rata. Genijalnost njegove konstrukcije leži u prilagodjivosti. Centralni deo trupa sa krilima i motorima je neprikosnoven. U zavisnosti od namene mogao je biti trenažni dvosed, jednosed, izviđač, lovac . . . A  postojale su i različite konstrukcije prednjeg dela i repa. One su se fabrički ili neretko u bazama posebno šrafile na cetralnu osnovu, prema potrebi.

Ranih pedesetih studenti britanskih univerziteta koji su prolazili obuku za pilote imali su obuku u rezervnom sastavu iz snova.  Tokom letnjih ferija bili bi poslati na Maltu, gde bi se dodatno obučavali na svim raspoloživim konfiguracijama Mateora.

Muzejsku kolekciju dopunjava uspešan posleratni model De Heviland Vampir (De Havilland Vampire), prvi mlaznjak koji je mogao da poleće i sleće sa nosača aviona. A ujedno i prvi mlaznjak koji preleteo Atlanski okean.

I da završimo obilazak muzeja na Malti jednim automobilom. Pored legendarne De-Ce-Tri Dakote (DC-3) parkiran je Standard Ensin. Neki pilot ga je ostavio kada je baza napuštena 1968. godine.  Ispostaviće se da je ovo jedan od svega dva sačuvana primerka u karavan formi na celom svetu. Restauracija je u planu.

Za Vrele Gume iz Malte: Miroslav Šosberger

Fotografije: Vrele Gume Arhiva, Malta Aviantion Museum, Danna Sladjana