Želja za velikim profitom uništava ideju električnog vozila
Velika kriza prodaje luksuznih EV u Evropi je do kraja ogolila istinu da su proizvođači svesno zanemarili osnovnu karakteristiku elektrifikacije u malim gradskim EV već su svi pohitali da na velikim modelima stvore ekstra zaradu.
Proizvodnja malog električnog automobila košta gotivo isto kao i velikog
Portal Insideevs se raspisao o ovoj gorućoj temi, gde je jedan njihov novinar išao tako daleko da je rekao: „Postoji fundamentalna istina koju morate razumeti o automobilskim firmama. One ne postoje da bi proizvodile automobile. One postoje da zarađuju novac.“
Ta razlika je prema analitičaru Kevinu Tynanu, razlog zašto oni u stvari nisu zainteresovani za proizvodnju pristupačnih električnih vozila.
Zanimljiv stav oko kojeg bi svakako svi mi trebalo da se duboko zamislimo.
Dalje, novinar ovog sajta navodi da je Tynan direktor istraživanja u investicijskoj banci usmerenoj na trgovce automobilima, s decenijama iskustva kao analitičar. Ono što on misli, kaže autor članka, nije da proizvođači e-automobila nemaju interesa za pristupačne proizvode.
Radi se o tome da njihov interes počinje i završava osvajanjem kupaca koji će na kraju kupovati skuplje proizvode s višom maržom. Jedna od najprljavijih tajni automobilske industrije, navodi se u članku, jeste da u velikom obimu ne košta puno više napraviti veće i skuplje e-vozilo od manjeg i povoljnijeg.
Ali oni vam jasno mogu naplatiti puno više za vozilo veće klase, nego za ona vozila gradske ili mini gradske klase.
Možda ste i sami primetili kako se mnogi proizvođači odlučuju, ili su to već odavno učinili, za ukidanje proizvodnje manjih modela.
Izvor: autoblog.rs
BONUS VIDEO: BMW iX50 prvi model koji je pucao u nogu elektrifikaciji
3 Komentara
Comments are closed.
Рекао бих да би нови Експенгов модел, копија Теслине технологије по упола нижој цени, најављен за кинеско тржиште за $16.800, могао би да буде комунистички искорак.
Фолксваген је у њих уложио 7 милијарди, а онда је ЕУ најавила намете за кинеска ЕВ. Може бити да су решили да на своје земљаке прелију благостање које компанија очекује од извоза,понудивши сјајан ЕВ по цени коштања. Можда је умањена цена за висину намета који ће Европљани плаћати ако желе тај модел.
Почео је рат цена пре годину-две и то ће многе произвођаче коштати опстанка. Сви су презадужени, прилив од продаје возила прогоњених морима СУС им пресањује, а нису се упустили у масовну производњу ЕВ. Пропаст је сигурна и тарифе неће зауставити цунами кинеских произвођача. Преплавиће најпре остала, најмногољуднија тржишта, а кад дође ред на ЕУ и САД, добиће субвенције од истих да преузму отпуштене раднике и празне фабрике пропалих предузећа, како би се спречили немири.
Ко хоће, тераће и даље возила која нам данас одлично служе. Биће могуће преправити их за викенд, ко кад пожели. Коме се исплати и може да приушти, наставиће да купује течно гориво.
Људи знају да плаћањем ЕВ сада, дају више него што би кроз неколико година или месеци. То је цена развоја. Не ради се о шишању оваца. Ко се већ сада одлучи на Теслине нове моделе, Елон гарантује да би, чим „фул селф драјвинг“ буде пуштен, препусте ли своје возило Теслиној флоти „робо таксија“, да ће месечна зарада превазилази цену лизинга. За три године, најкасније, ауто ће им се исплатити. Време ће показати ко је овца за шишање.
Предузећа немају смисла ако не стварају зараду. Друге организације могу бити не профитне, предузећа по устројству то не могу бити.
Зачетак производног ланца скупљим моделима осмислио је Елон Маск, јер другачије није било изводљиво доћи до економичног модела а задржати независност предузећа.
Велики произвођачи су могли да крену од мањих и малих, јер су имали све услове које је Тесла прижељкивала. Џенерал Моторс, Нисан, Рено … су имали успеха на тржишту. Повукли су их.
Пре скоро 20 година сам гледао фабричку фактуру за Рено Клио. Била је 4000 евра.
Тај исти Клио (који је имао и солидну опрему и био у металик боји) је у салону код нас коштао 12000 евра.
Одувек је било као сада, што се произвођача тиче, њихове алавости.
Сада је једина разлика што су поверовали европској бирократији да ће забранити аутомобиле са сус моторима, и у томе видели шансу да начисто одеру купца, који не би имао избор.