Srpski DNK iznad svega. Ima li nešto i u karijeri?
Ako želite da razumete gde smo kao društvo, dovoljno je da otvorite domaće portale. Vest o novom CEO u BMW-u, Milanu Nedeljkoviću, obišla je sve srpske medije i „medije“ brzinom letnje oluje. Vest o čoveku koji će voditi jednu od najkompleksnijih automobilskih korporacija na svetu u trenutku kada se autoindustrija lomi između tržišta, tehnologija, ekologije i geopolitičkih oscilacija.
I šta je prvi i glavni naslov. Srbin na čelu BMW-a. Rođen u Kruševcu. Kao da je to neka egzotična medicinska dijagnoza. Kao da je čovek stigao na vrh zato što je poneo pun gepek ajvara iz detinjstva.
Toliko o našem večnom mitološkom narativu. David pobedio Golijata, eto vidiš, može se. Mi mali, oni veliki. To naše plemensko uzdizanje tuđeg uspeha u kolektivnu terapiju lokalnih luzera. Da nije tragično, bilo bi simpatično.
Ali ima jedna stvar. Nedeljkovićev takozvani srpski DNK nije ga doveo na čelo BMW-a. Njegova karijera jeste. I to niko ne spominje. Jer obrazovanje i iskustvo nisu seksi kao rodni grad.
Kruševac zvuči bolje od činjenice da je preko dve decenije vodio najteži sektor u autoindustriji, proizvodnju. A upravo taj sektor je danas krvotok svakog ozbiljnog proizvođača, posebno nemačkog. Posebno u eri kada su troškovi proizvodnje u EU pod brutalnim pritiskom. Kada se Kina ne takmiči nego melje, kada čitava industrija stoji na ivici transformacije kojoj se više niko ne smeje, i kada investitori očekuju dividende kao da smo u 2015, a ne u 2025.
Nije slučajno da BMW na vrh postavlja čoveka iz proizvodnje. To je najjači signal koji jedna industrijska sila može da pošalje. Sada nam treba neko ko zna kako se prave automobili. Ne kako se priča o njima.
U trenutku kada Neue Klasse mora da pokaže da nije samo PowerPoint već proizvod koji puni bilanse, kada se korporacija sprema za najdelikatniji period tranzicije u svojoj istoriji, BMW bira nekoga ko zna koliko košta svaki minut zastoja na liniji, svaki kilogram čelika, svaki procent efikasnosti logistike.
I još nešto. Ovo je korporacija koja pre svega odgovara familiji Quandt i deoničarima, a tek onda vašoj i mojoj romantičnoj fantazmagoriji „Srbin na čelu BMW-a“. Ako je njima čovek iz proizvodnje najvažniji „asset“ (imovina/vrednost), trebalo bi i nama to da bude glavna vest. Ali ne. Mi biramo bajku. Kao i obično.
Zato i ostajemo zarobljeni u tom našem kolektivnom mitološkom mehuru. Ako je neko naš, onda smo i mi malo uspešni. Ako je neko tuđ, onda je čitav svet velika nepravda.
Ako je neko iz Kruševca, onda je to dokaz naše izdržljivosti, otpornosti, srčanosti, bog te pita čega sve ne.
Ali činjenice su brutalno jednostavne. Milan Nedeljković je na čelo BMW-a došao jer zna posao. Ne zato što je Srbin. Ne zato što je iz Kruševca. Nego zato što je dokazano najvažniji tip čoveka u najkomplikovanijem trenutku moderne autoindustrije.
Milan Nedeljković
KARIJERA
- Od 1994. do 1999. uči zanat tamo gde se ne greši: u karoseriji i pres-liniji. Lim, alat, tolerancije. Osnove bez kojih nema ozbiljne proizvodnje automobila.
- Od 1999. do 2006. vodi pogone u Minhenu i Regensburgu. Ne u prezentacijama, nego u hali. Operativa, ljudi, ritam fabrike. Tu se vidi ko razume automobil, a ko samo govori o njemu.
- Od 2006. do 2010. u Oksfordu vodi lakirnicu MINI-ja. Lakirnica je mesto gde se vidi da li je fabrika pod kontrolom. Kvalitet boje nije estetika, to je disciplina procesa i zaštita brenda.
- Od 2010. do 2013. u Lajpcigu prvo montaža, pa cela fabrika. Montaža je ogledalo automobila. Ako tu nešto ne štima, džaba sve što je bilo pre. A direktor fabrike tu nema alibi.
- Od 2015. do 2018. vodi Minhen, jedan od najvažnijih BMW pogona. Kompleksna proizvodnja, visoki zahtevi, bez prostora za improvizaciju.
- Od 2018. do 2019. zadužen za korporativni kvalitet. Jedna reč koja se danas olako koristi, ali u praksi znači da nijedan loš proces ne sme da prođe nezapaženo, bez obzira gde se fabrika nalazi.
- Od oktobra 2019. član Upravnog odbora zadužen za proizvodnju. Globalno. Više zemalja, više fabrika, jedan zadatak: da se automobili prave tačno onako kako su projektovani. Bez mitova. Bez folklora. Samo proizvodnja.
Analizirajući njegovu karijeru shvatamo, možda je vreme da i mi, bar na trenutak, prestanemo da se hvatamo za plemenske šiljkane i počnemo da primećujemo suštinu.
Upravo ta opsesija „našima“, umesto znanjem, sistemima i procesima, najbolje objašnjava zašto se nama večito vraća taj isti David i Golijat narativ.
Mi stalno navijamo za Davida. Ali nikako da naučimo kako se postaje Golijat.
Lidija Piroški
Da ne ostanemo nedorečeni: M.Nedeljković je studirao mašinstvo na Univerzitetu u Ahenu, a usavršavao se na prestižnom MIT (Institut za tehnologiju Masačusets). 2004. godine doktorirao je na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.
Odlican tekst.
Apropo ove teme jedna impresija i paradoks – pomenutog Nedeljkovica svojataju mnogi u Srbiji koji pokusavaju da njegovu briljantnu biografiju impregniraju u svoj genetski materijal (makar verbalno jer jelte – svi smo mi rodjeni pod istom kruskom), a koji pride podrzavaju sistem bahatih, beskrupuloznih i nepismenih politickih jedinki koje svoje obrazovanje (za razliku od Nedeljkovica) kupuju kako bi „oplemenili“ svoje skromne/prazne biografije.
Pride ti isti ljudi, „glavoklimaci“, cute kada mnogi uceni i talentovani (poput Nedeljkovica) odlaze u npr. Nemacku ili SAD, da bi se potom, jelte, kitili njihovim perjem kada ih postave na pijedestal negde u pecalbarstvu isticuci kako su znanje, obrazovanje i trud nesto sto se mora propagirati. Jedan patoloski perpetuum mobile i igra kontrasta.
Lidija, bravo! Kako lepo oslikano ludilo Balkanoida.
Овај текст има само један недостатак, једну једину реч која недостаје: уместо „отворите домаће портале“ требало би да стоји „отворите портале домаћих таблоида“.
Ипак нисмо сви ћаци.
Све остало је на месту.
Поздрав и само наставите.
Čovek je Trsteničanin ( znam to jer sam Trsteničanin) a rođen je u Kruševcu (kao i svi iz bliže okoline), kao da je sve novinare sramota da to napišu ili kao i uvek barataju poluinformacijama..
Lidija, da vam Gruhonjić nije pisao ovaj članak?
Ili ste se posvađali sa svekrvom jer joj je zagorio ručak pa udarili i na njeno porijeklo?
Vodite računa da, ako kod vas takva srpska krv ne teče venama, Vaša ćerka ima barem dio takve krvi u sebi, a možda taj dio bude ključ uspjeha nekad…
Lidijin deda Mileta bio solunski borac, dobrovoljac iz Čikaga koji je prešao Albaniju. Vaš deda Nedeljkoviću? „Srpska krv“ baš i nije nikakav garant uspeha, dokazano poslednjih 30 godina
Верујем да не бисте ни препознали Грухоњића, све да цео дан стоји на метар од Вас. Зашто га онда стално помињете и стварате лажну слику да он има неки утицај у нашем друштву, иако је јасно да га нема ни у својој дневној соби?
Да не радите Ви за њега? Или и Ви и он за истог шефа?
Najvažniji ljudi u auto industriji su oni koji donose inovacije. Oni su vrh, krem stručnog kadra u auto industriji. Njihovim idejama se obezbeđuje prednost nad konkurencijom, ostvaruje rast i obezbeđuje sigurna budućnost.
Nasuprot tome su pogonski inženjeri obični odrađivači posla u fabričkim pogonima. Njih čovek može uvek naći, za razliku od ovih inovativnih koji su vredni kao najskuplji dijamanti.
Odlican tekst! Radim u BMWu i niko od kolega Nemaca nije ni znao da je gospodin Nedeljkovic Srbin, to je samo nama vazno. Svi ga jako cene i zadovoljni su zbog njegovog izbora za sledeceg CEO.
То је доказ да се у уређеним земљама гледа стручност,тачност,поштење,одговорност итд.Код нас искључиво се гледа дали си члан странке и да будеш полтрон ,улизица и да се клањаш вођи који нема дана радног стажа и никакво искуство у било чему,осим у манипулацији масама.Зато код нас паметни и успешти људи који имају карактер и неће да се понижавају немогу да успеју.Па и овај господин је доказ.Иначе би данас он у Србији водио неко предузеће а не у немачкој.
Ja ne znam čemu potreba za ovaj narativ. Mogli ste samo lepo da prodjete karijeru ovog čoveka a ne da se prepucavate sa bljucom
Zato što mi ne prepisujemo već analiziramo… Naslovi „Srbin na čelu BMW“ je bio glavna tema a ne „Stručnjak na čelu BMW“. To je poenta a ne „bljuc“. Imate i njegovu karijeru dabome na istom mestu
Ne znam kakve veze ovaj tekst ima sa automobilia, ali hajde da proanaliziramo:
1. Internet portali se bore za klikove preko privlačnih naslova i njima je jedino stalo do zarade, a ne do propagiranja jedne ili druge vrste mentaliteta. Kao što vidimo, ovakvi naslovi i tekstovi su privukli pažnju i „jedne“ i „druge“ strane (afirmističke i kritičke) što znači da su sa marketinškog aspekta obavili posao.
2. Koliko vidim da je pojedinima drago što je gospodin iz BMW-a njihove nacionalnosti, toliko vidim da drugima njegovo mesto rođenja bode oči, dok sredinu nisam primetio. Da je kojim slučajem gospodin iz Hrvatske ili Slovenije, ovde bi stojao tekst o tome kako je dotični potekao iz zdravih sistema i u tom slučaju bi kolektivištička projekcija na individualni uspeh mogla da prođe.
3. Glavna teza ovog teksta je očigledno da se uspeh u Srbiji ili od njenog državljanina može dogoditi uprkos sistemu, ali ne samo države, već i čitavog (mentaliteta) naroda. To je već predrasuda u najmanju ruku, a verovatnije ksenofobija ili autorasizam – u zavisnosti sa kojom se etničkom grupom autorka poistovećuje.
Za mene je najsnazija impresija i – rekao bih – paradoksalnost to sto mediji u Srbiji vec vise godina glorifikuju politicke karikature koje odisu bahatoscu, beskrupuloznoscu i nepismenoscu kupujuci svoje „znanje“ i kreirajuci svoje lazne biografije te koji zmure na devastaciju naseg obrazovnog sistema, a koji se potom dive „Srbinu na celu BMW-a“ koji je na osnovu svih raspolozivih informacija susta suprotnost od onoga sto se u Srbiji propagira u ovom trenutku.
Stavise – mozda je doticni Nedeljkovic u medjuvremenu postao Nemac jer je pecalbar vise decenija, a dvojno drzavljanstvo je moguce tek od prosle godine.
I radi ilustracije jedna digresija – ja sam u istoj toj Nemackoj postao deciji lekar, potom deciji kardiolog i na posletku deciji intenzivni lekar. Ministarstvu Zdravlja RS sam se obratio jer u biti ne iskljucujem mogucnost povratka (iz porodicnih razloga) no uz molbu da se ne fotografisem sa nosiocima politicke vlasti jer ne zelim politicku konotaciju niti prisnost sa politickim frakcijama. Pride govorim dva svetska jezika i imam konekcije sa tri velika kardio-centra u kojima sam radio/radim. Na tri mejla u poslednjih 6 meseci nisam udostojen odgovora. Ovo samo implicira da znanje nije vazno nego politicki pedigre. Zato sam protiv kicenja tudjim perjem jer su svi nasi uspesi – Nedeljkovicev ili moj – samo uspesi nasih porodica i nas samih. To nema veze sa nasim „srpskim DNK“. Dva mozda i najbolja decija kardiohirurga u Nemackoj su rodjena u Rumuniji, odnosno Libanu. Vodeci kardiohirurg za odrasle je rodom iz Irana. To ima veze sa individuama i njihovim intelektualnim/kognitivnim kapacitetima.
A pogotovo ne volim kada se perjem kite oni koji u biti preziru obrazovanje, znanje, rad i trud.
Saće će novi bemveji imat četri es u znaku ,i izaće novi model pod kodnim oznakom charapan 😂