Ultimativno za hedoniste
Kampovanje prikolicom nije paradajz (čitaj „sirotinjski“) turizam već ultimativni oblik uživanja poznat samo iskonskim hedonistima
Kamp prikolica može biti bolja od apartmana? E pa može i te kako, a cilj ovog teksta i jeste da se kroz lično iskustvo razbije mit o kampovanju prikolicom.
Pa da krenemo redom:
1. Prikolica
Kada u Srbiji nekom spomeneš kamp prikolicu prva asocijacija je ona mala jajasta Adria prikolica stara 30 godina, koju danas koriste još jedino lovci i ribolovci.
Takvih prikolica u današnjim kampovima nema ni u tragovima. Ono što dominira u kampovima su prikolice dužine 5 do 7,5 metara različitih marki, a najčešće Tabbert, Hobby, Fendt, Knaus koje spadaju među najkvalitetnije u svetu, uz već svima dobro poznatu Adriu koja je po kvalitetu iza ovih brendova. S obzirom na to da su današnje prikolice širine nešto preko 2 metra, upotrebna površina je oko 12 do 15 m2.
Ovakve prikolice, zavisno od godine proizvodnje koštaju od 5 do 6.000 evra (sredina devedesetih) pa do 30.000 evra za nove modele. U Srbiji, se uz dosta sreće može naići na vrhunsku prikolicu, pristojnog godišta po ceni od oko 3.500 do 5.000 evra, ali se mora biti uporan jer je potraga za njima dugotrajna.
Šta sve sadrže ovakve prikolice?
Današnje prikolice po svojoj unutrašnjoj izradi ne zaostaju za jahtama, tako da ako planirate nabavku prikolice pa vas zanima enterijer iste, on je u rangu jahti koje su se pravile tih godina kad i prikolica koju planirate da kupite.
Zavisno od dužine prikolice varira i broj kreveta, koji može biti od 4 do 6. Kraće, one od 5 do 6 metara su uglavnom sa 4 kreveta, dok su duže sa 5 do 6 kreveta. Postavka kreveta kod četvorokrevetne prikolice je uglavnom 2 odvojena kreveta plus ugaona garnitura koja se razmešta da bi se dobio francuski ležaj. Ugaona garnitura je preko dana u funkciji garniture, a uveče se razmešta i tada se trpezarijski sto koristi kao pod kreveta. Odmah da napomenem da je razmeštanje vrlo jednostavno, a sve toliko dobro odmereno i osmišljeno da kada sto pretvorite u krevet, nikad u životu ne biste pomislili da je tu nekad bila trpezarija.
Dva separatna kreveta se uglavnom nalaze u zasebnoj prostoriji sa kliznim vratima što omogućuje određen nivo privatnosti. Drugi deo prikolice sadrži već pomenutu trpezariju, frižider, kuhinju sa šporetom i sudoperom. Na granici između kuhinje i dvokrevetne sobe je kupatilo sa tuš kabinom i WC-om.
Prikolice sa 5 (6 kreveta) obično imaju na sredini još jedan sto koji se po istom principu može pretvoriti u krevet, ali za jednu osobu. Takve prikolice vam omogućuju da ugaona garnitura sve vreme bude u funkciji kreveta, a da centralni sto koristite kao sto za ručavanje.
Vrlo su praktične prikolice koje imaju krevete na sprat, jer se na taj način postiže ušteda u prostoru. One uglavnom imaju pet ležajeva gde je peti upravo centralno postavljeni sto koji se pretvara u krevet.
Naše iskustvo – mi smo kupili prikolicu sa 2 +2 konceptom, ali smo naknadno ugradili još jedan krevet, tako da imamo spavaću sobu sa 3 kreveta (na sprat plus jedan odvojen) i ugaonu garnituru koja se pretvara u krevet.
2. Predšator
Ako vam je tih 15 m2 malo, pa vas još nervira da razmeštate krevet stalno, pa vam je mali frižider u prikolici, postoji jednostavno rešenje koje je vrlo praktično – kupite predšator. Polovan u odličnom stanju je oko 250 evra.
Šta dobijate sa predšatorom? Pa za početak još dodatnih 15 m2 upotrebnog prostora. Naša prikolica je dužine 5,5 metara, sa predšatorom dobili smo ukupnu površinu oko 30 m2. Naš koncept je sledeći: prikolicu koristimo kao dve odvojene sobe za spavanje (napomenuo sam da postoje klizna vrata koje prikolicu dele na dva dela) dok predšator koristimo kao kuhinju sa trpezarijom. U taj dodatni deo prostora smestili smo: još jedan frižider, veliki sto za šest osoba sa šest stolica, ploču sa rernom i kampersku kuhinju. Pritom mesta i dalje ima koliko hoćeš.
Predšator fantastično dihtuje za prikolicu, tako da dobro povezan čini jednu stambenu celinu koja odoleva vetru, kiši, olujama…
Već sa ova dva segmenta (prikolica i predšator), mi smo dobili komfor koji je daleko veći nego što nudi 90% apartmana u Grčkoj.
Neka mana do sada?
Da, jedna. Noćna mora je sklopiti predšator prvi put. Ali to je samo prvi put, posle je lako. Inače svi kamperi su kao sekta pa će vam većina komšija prići u pomoć kada shvate da prolazite kroz dečije kamperske bolesti.
3. Kamp
To je onaj momenat gde počinje hedonizam. Pošto ste kroz predšator i prikolicu obezbedili sebi smeštajne kapacitete i time dostigli isti nivo funkcionalnosti kao da ste u apartmanu, dolazimo do dela kada letovanje iz domena odmora prerasta u domen iskonskog uživanja.
Pri odabiru kampa treba biti veoma oprezan, jer i kampova ima raznih, a odabir lošeg može da upropasti ceo doživljaj. Zato je moja preporuka da kada prvi put krenete na kampovanje izaberete siguran i proveren kamp koji nudi vrhunski užitak, a takav je na primer Thalatta na Sitonii – ceo kamp je u šumi pa hladovine ne manjka, zatim mikroklima koja je „ludilo“ – noću se nikad ne pali klima uređaj, plaža proglašena za jednu od 10 najboljih u celoj Grčkoj, ima restorane, prodavnicu, snek bar, tavernu, bazene, teretanu, svaka parcela svoju struju i vodu, a parcele su poprilično velike pa na njima staje prikolica, predšator, parkiran automobil, dvorište…
Thalatta ima koncept porodičnog kampa pa nema pijanih Grka da vas maltretiraju u 3 ujutru sa bukom i galamom.
A deca? Pa ona najviše uživaju!!! Ako nisu u vodi onda su na otvorenoj igraonici, ako nisu u igraonici onda zuje biciklima po kampu, ako ne voze „bajseve“ onda negde sa Grčićima ili Bugarčićma igraju karte, domine…
Da nestanu? Nemaju gde. Ceo kamp je ograđen, nema gde da odu, a nema ko ni da uđe pa da ih ukrade jer se svaki ulaz beleži, uzimaju se lična dokumenta, postoji obezbeđenje čiji je šef Dragan, pogodite odakle…
Šta još nudi kampovanje? Fenomenalna druženja do besvesti, roštiljanja do iznemoglosti, boravak u prirodi skoro 18 sati tokom dana. Jel’ tako i kada ste u apartmanu? Jes’ đavola tako…
4. Cena
Ovo je vrhunac! Thalatta kao najelitniji kamp na Sitoniji košta oko 45 evra dnevno za četvoročlanu porodicu u sezoni sa korišćenjem vode i struje. Za te pare u sezoni nema šanse da pronađete apartman za četvoro u ovom mestu.
Pri odabiru kampa treba biti veoma oprezan, jer i kampova ima raznih, a odabir lošeg može da uprostati ceo doživljaj
A može i još jeftinije na dnevnom nivou – paušalna karta za celu sezonu iznosi 1.850 evra za period od 1. maja do 30. septembra! Struja, voda, ma sve bre! Kad podelite broj dana sa cenom dobijete da vas dan letovanja košta 12 evra. Naravno, teško je obezbediti odmor od 5 meseci, ali ako angažujete babe i dede da vam čuvaju decu eto prilike da klinci provedu celo leto na Sitoniji.
I pazite sad ovu kalkulaciju: Petnaest dana letovanja u privatnom apartmanu košta u proseku 1.125 evra dok je 15 dana letovanja u kampu 675 evra (četvoročlana porodica). Za osam godina letovanja u kampu ušteda je 3.600 evra. Uz malo sreće, za taj novac može se kupiti prikolica u Srbiji. A gde su tek oni koji letuju duže od 15 dana ili idu dva puta godišnje na more? Kod njih prikolica isplati samu sebe već za pet – šest godina…
I za kraj da napravimo rezime u jednoj rečenici – u današnje vreme kampovanje prikolicom će vam obezbediti isti ako ne i veći luksuz u odnosu na boravak u apartmanu, dok će vam boravak u kampu obezbediti ugođaj kakav ćete pamtiti celog života. Na kažu džabe – ko jednom kampuje kampovaće ceo život!
