Ilon Mask: Od kapitalističkog klovna do „kralja“ fah idiota i nazad

Ilon Mask definitivno živi u alternativnoj realnosti u kojoj je on sam sebi centralna figura, neprestano radeći na sopstvenom samoreklamiranju i marketingu.

Znamo da živimo u postmodernom vremenu koje se graniči s idiokratijom, a šef Tesle je jedan nosilaca te filozofije. Ono što je opasno u čitavoj priči je što on ima armiju „poklonika“.

Pre nekoliko dana je sam sebi dao titulu „Technoking of Tesla“ (tehnokralj od Tesle). S obzirom na njegove feudalističke aspiracije, ovo ne treba uopšte da čudi. On je jedan od onih koje i na našim prostorima često kritikujemo, koji su često u angažovani u politici bez gotovo ikakvog (ili neuspešnog) radnog iskustva, ali zato su u „palamuđenju“ i „bacanju magije“ šampioni. Karakteriše ih visoka doza „samopouzdanja“ koja ide do oholosti (naravno bez pokrića), nimalo u proporciji s njihovim realnim ličnim sposobnostima i kapacitetima.

Da se razumemo, Ilon Mask je vrhunski biznismen, čovek koji odlično razume prirodu današnjih medija i društvenih mreža, i koji ih koristi na izvanredan način. Međutim, sami njegovi porivi su veoma upitni s moralnog aspekta, jer nastoji sebe da predstavi kao nekog „genija“,  „ibermenša“, što uopšte – nije. Ono što on zapravo jeste je egoistični demagog koji u svojim rukama ima previše moći, što za posledicu u perspektii može imati ozbiljno ugrožavanje radnika.

Mask živi u alternativnoj stvarnosti, u kojoj konstantno sam sebe promoviše i sam sebi čestita na velikim uspesima. Neke slične slučajeve imamo i u našem okruženju, tako da možda iz tog razloga možemo bistrije da procenimo o čemu se zapravo radi. Južnoafrikanac je obećao na početku pandemije da će isporučiti 1.000 respiratora državi Kaliforniji, u čemu nije uspeo. On se takođe dobrovoljno javio za kreiranje minijaturne podmornice u svrhu spasavanja dvanaestoro dece, zarobljene u podzemnoj pećini na Tajlandu, da bi ga „porazio“ čovek koji je očigledno znao  šta radi i koji je profesionalni ronilac, za kojeg je Mask kasnije insinuirao da je pedofil. Ego je čudo, rekao bi neko, a onaj kod „tehnološke primadone“ iz Tesle je očigledno više nego osetljiv.

Opasnost kreiranja budućnosti čovečanstva od strane krupnih kapitalista

Mask je drugi po bogatstvu čovek na svetu, što je u suštini duboko problematična „titula“ sa stanovišta etike, posebno ako u obzir uzmemo do koje mere vlada nejednakost u prihodima ljudi na globalnom planu. Kapitalizam u svojoj osnovi zahteva siromašnu radnu snagu, još bolje robovsku (čemu smo svedočili u vreme postojanja udarnih pesnica kapitalizma kao što su fašizam i nacizam), kako bi održao bogatstvo (čitaj „moć“) onih na vrhu. Ni s Maskovim bogatstvom nije drugačiji slučaj. Godine 2019., grupa za ljuska prava, International Rights Advocate, tužila je Teslu i neke druge kompanije, stavljajući im na teret profitiranje na račun opasnog, često po život opasnog rada dece u Demokratskoj Republici Kongo.

Tesla se, poput većine velikih tehnoloških kompanija, oslanja na kobalt neophodan za litijumske baterije, a veći deo tog kobalta dolazi iz rudnika u Kongu. Mada je kompanija u procesu reforme svoje prakse, dotične obaveze je formalizovala tek godinu dana nakon podizanja tužbe i nakon udvostručenja rudarenja kobalta, ulaskom u dugoročni ugovor s kompanijom Glencore, najvećom firmom na svetu koja se bavi vađenjem ovog feromagnetičnog, otrovnog metala iz zemlje. Ova obaveza se u najmanju ruku čini čudnom, budući da je Mask 2018. godine tvrdio da je bio na putu da u potpunosti ukloni kobalt iz Teslinih vozila.

Da je Južnoafrikanac zaista zabrinut za nevolje radnika, on se ne bi prema njima odnosio na način na koji se odnosio u vreme dok ih je direktno kontrolisao. Godine 2019., jedan kalifornijski sudija je utvrdio da je Mask prekršio zakon o radu nepravednim otpuštanjima radnika zbog toga što su ovi pokušali da se udružuju u sindikate, kao i „tvitovima“ u kojima je sugerisao da bi radnici koji su se ipak udružili, morali u tom slučaju odustati od vrednih kompanijskih opcija kada je reč o akcijama. U istoj seriji „tvitova“, Mask je kritikovao UAW sindikat i tvrdeći da ovo telo nije tokom poslednje recesije uradilo ništa za obezbeđivanje radnih mesta. Kada nemaš, odgovor, napadni drugog. Zvuči poznato?

Tokom 2016., radnici su upozoreni da bi mogli dobijati otkaze zbog pokušaja priključivanja UAW-u. Na otvorenoj društvenoj platformi Medium, zaposleni pod imeom Hoze Moran, tvrdio je da su se radnici povređivali i bili prisiljavani na produžene smene radeći na nebezbednim mašinama. Ovo je podsetilo na izveštaj po kojem je samo u jednoj fabrici bilo preko 100 poziva za hitnu medicinsku pomoć. Kao razlozi su navedeni bolovi u grudima, napadi i nesvestica. Pored toga, stotine dodatnih poziva je obavljeno zbog „povreda i drugih medicinskih problema“. Mask je na sve ovo odgovorio tvrdnjom da on brine za svoje radnike i da se Tesline ocene na planu bezbednosti popravljaju.

Naravno, to je u kontradikciji s brojem njegovih radnika koji su prošli kroz brojne medicinske intervencije prošle godine usred pandemije koronavirusa. Početkom 2020., okrug Alameda, u kojem se nalazi spomenuta fabrika, izdao je naređenje poslovnim entitetima da obustave rad radi bezbednosti radnika. Mask, koji je već bio neprijateljski nastrojen prema ovakvim potezima, nazvavši ih „fašističkim“, odbio je da se povinuje naredbi i ponovo je pokrenuo pogon. Iz Tesle su pozivali i slali poruke zaposlenima, tražeći od njih da se vrate na posao. Neki su za Business Insider izjavili da su bili u strahu od gubitka posla ako odbiju. Jedan radnik, koji je ostao anoniman, rekao je da kompanija mnogo više brine za profitabilnost nego dobrobit ljudi.

Mask je tužio okrug Alameda, na kraju došavši do kompromisa koji mu je omogućio da održi rad fabrike pre nego što odustane od tužbe. U roku od sedam meseci od ponovnog pokretanja pogona, oko 450 radnika je bilo pozitivno na Kovid-19, što je stopa viša od ostatka okruga.

SAD bi imale mnogo više sredstava za finansiranje eksperimentalnih raketa da milijarderi poput Maska ne izigravaju poreski sistem

Način na koji Mask posmatra radnike, kao i njegov odnos prema vlastima, ogledaju se u ciljevima vezanim za budućnost. Južnoafrikanac je proglašen vizionarom zbog svoje posvećenosti istraživanju svemira i želje da „kolonizuje Mars“. Ovo da ne vređa inteligenciju, zvučalo bi bar smešno. Maskov rad na svemirskim istraživanjima neophodan je samo (ako se uopšte može tako nazvati) zbog stavljanje NASA-e van prioriteta u odnosu na ostatak saveznog budžeta i ukidanja njenog finansiranja s kraja šezdesetih godina prošlog veka.

SAD bi imale mnogo više sredstava za eksperimentalne rakete kada milijarderi kao što je Mask ne bi neprestano izigravali poreski sistem, kao što je on uradio prelaskom u Teksas s ciljem potencijalnog izbegavanja poreza na dohodak i kapitalnu dobit. Dugo je pretio ovim potezom iz fotelje svog doma u Kaliforniji, koristeći ga kao oružje protiv države u borbi protiv zatvaranje fabrike u Alamedi. Mask se nada da će iskoristiti što je više sredstava moguće za kolonizaciju Marsa, rekavši da želi privatno da preveze milion ljudi na „crvenu planetu“ do 2050., nudeći u isto vreme zajmove radnicima, koji bi ih zatim isplatili kroz svoj rad nakon pristizanja na Mars?! I laiku je jasno da se ovde radi o klasičnom dužničkom ropstvu, što je na kraju krajeva sasvim u skladu s titulom „tehnokralja“, koju je Mask sam sebi dodelio.

Iako stvarna, istinska greška zapravo počiva u sistemu koji pojedincima omogućava da steknu tako ogromno bogatstvo i koriste ga za kontrolu sadašnjosti i određivanje budućnosti, njegova „sorta“ egoizma je posebno opasna. Javnost mora da kontroliše sopstvenu sudbinu i nikako ne može, niti sme na kraju krajeva, da se osloni na ličnosti poput Maska, koji bi da vode ljude u svemir i odlučuju o njihovoj sudbini. Ljudski rod je proveo poslednjih nekoliko vekova u rušenju monarhija i feudalizma i raznoraznih okova, tako da bi bilo porazno dopustiti jednom egomanijaku da sprovodi svoj suludi feud.

Pavle Barta

Vrele Gume