Bila jednom jedna Formula 1
Svi mi koji smo od malih nogu uz F1, oduvek smo bili fascinirani inovacijama i dizajnerskim rešenjima bolida, njihovom brzinom i snagom, koje su iz sezone u sezonu unapređivane.
Setimo se samo kreacija poput Brabhama BT46 Gordona Mareja, Williamsa FW14, odnosno Williams-Renaulta FW18 i McLarena MP4-13 Ejdriena Njuija… Da ne govorimo o legendama poput Ferrarija 412 T2 ili nešto novijeg F2003-GA. Tu treba obavezno spomenuti i Lotus i trkače poput onih što je vozio pokojni Ajrton Sena – 97T, 98T i 99T… da ne nabrajamo.
Svi mi kojima su glavne igračke u detinjstvu bili F1 metalni automobilčići, koji smo od plastelina i „kockica“ pravili bolide; maštali smo o tom svetu brzina, razmišljali o neverovatnoj mehanici i tehnologiji utkanoj u najbrže automobile na svetu. Međutim, nešto se u međuvremenu promenilo…
WEC je „ničim izazvan“ preuzeo ulogu F1
Čini se da se elitizam iz Formule 1 preselio u WEC, na staze poput Le Mana i Nirburgringa. Najatraktivniji (ne samo vizuelno) automobili današnjice se voze u LMP1-Hybrid klasi, gde su prilično liberalna pravila istinska inspiracija za automobilske kreatore i njihov izraz.
U WEC nema onih limita koji postoje u Formuli 1, a ljudi vole da gledaju trkanje ne samo automobila iz različitih timova, već trkanje različitih tehnoloških rešenja. Proizvođačima je ostavljeno na volju da svoje ekstremne verzije četvorotočkaša „nafiluju“ po svom nahođenju. Hajde da pogledamo opcije… Audi koristi 4,0 litarski turbo dizel V6, naspram čudnog Porscheovog 2,0 litarskog V4 sa jednim turbo punjačem. Zatim je tu Toyota, sa svojim „gizdavim“ atmosferskim 3,7 litarskim V8 i novajlija Nissan sa „malim“ 3,0 litarskim twin-turbo V6. Toyotin sistem rekuperacije energije sa superkondenzatorima (ERS) u kombinaciji sa V8 isporučuje gotovo 1000 ks, dok Porsche koristi dve vrste ERS-a, jedan napajan turbom a drugi zamajcem.
Audi je prošle godine pobedio na „tradicionalan način“. Naime, tim „četiri prstena“ raspolagao sa SUS motorom, uz najmanju moguću upotrebu ERS-a. Da bi se takmičio ove godine, Nissan je postavio izuzetno visoke ciljeve sa nastojanjem da izvuče maksimum iz svog mehaničkog ERS-a, sa totalom od čak 1.250 ks. Još jedna originalnost vezana za Nissanov trkač je ta što je motor smešten napred i pogoni prednje točkove. Kod rivala su mašine pozicionirane u sredini, a pogon je na sve točkove, jer ERS šalje snagu na prednju osovinu, dok SUS motori svoj potencijal šalju na zadnje točkove.
F1 i WEC su zamenili uloge
Istina je da sve ovo košta mnogo, ali trkanje je izuzetno skup sport. Na kraju krajeva, sve bi trebalo da se vrti oko armije navijača i ljubitelja, koji na ovaj način mogu samo da uživaju u takmičenju. Budžeti gotovo na nivou F1 se ovde koriste na kud i kamo kreativniji način, jer WEC inženjeri mogu mnogo slobodnije da materijalizuju svoju pamet i kreativnost u odnosu na F1 kolege. Ovde se bitka ne bije samo sa direktnom konkurencijom već i sa svojom sopstvenom tehnologijom. Postoji i još jedna, dodatna dimenzija što se WEC-a tiče, a to je da je on izvanredna laboratorija za ispitivanje tehnologija koje će kasnije biti iskorišćene i u „civilnoj“ industriji.
Kada je u pitanju Formula 1, stvari stoje upravo suprotno. Oni koji bi trebalo da budu perjanice nad perjanicama kada govorimo o automobilizmu, našli su se u jednoj paradoksalnoj situaciji gde konstruišu svoju verziju „klona“ automobila po striktno određenim pravilima. To je u potpunosti suprotno onome što su timovi poput Ferrarija, McLarena ili Williamsa predstavljali nekada, kada su se sem na stazi „trkali“ i u kreativnosti.
Striktne specifikacije, što se motora tiče, nalažu zapreminu od 1,6 l, šest cilindara, 24 ventila, ugao „V“ rasporeda cilindara od 90 sepeni i centralno locirani izduv. To nije sve, jer je utvrđen i „dozvoljen“ protok goriva iz „ekoloških“ razloga, a broj obrtaja motora je ograničen na 15.000 o/min. Zaista, neko bi pomislio da je u pitanju vic. Formula 1??? Formula 1 koja ide „unazad“. Pre desetak godina, motori su ostvarivali viši broj obrtaja, imali su više cilindara a bolidi su naravno bili brži. Da bi sve bilo apsurdnije, zabrana esencijalnih unapređenja tokom sezone je donela i više – dosade. Hajde da tome dodamo i restrikcije koje se tiču šasije i karoserije u smislu dimenzija, i dobijamo neke prilično besmislene trke „klonova“.
Automobilski entuzijasti odustaju od F1
Čak je i Ejdrien Njui, živa konstruktorska legenda Formule 1, odlučio da je vreme za odlazak. Ukoliko treba da nagađamo, sigurno je da mu je dosadilo da crta praktično isti Red Bull F1 iz godine u godinu. Ovde se ne radi samo o nostalgiji već prilično realnim stvarima. Trke Formule 1 više nisu predmet prepričavanja, dubokih novinarskih analiza, navijačkih oduševljenja snažnim i brzim mašinama. Nema više onog uzbuđenja prilikom predsezonskih testova, kada su se na Estorilu ili Paul Ricardu testirala nova radikalna rešenja. F1 timovi, koji su imali misiju da kreiraju najatraktivnije i najinspirativnije trkače na planeti, danas održavaju hitne sastanke da bi se po mogućstvu vratili u prošlost, jer što se budućnosti tiče, nešto opasno „škripi“.
Naravno, uprkos svim problemima i nedostacima, F1 je i dalje najpopularnija trkačka serija na svetu, ali su se neke stvari suštinski promenile. Način na koji se o Formuli 1 govori je postao površniji, više je mediokritetski. „Najbrži cirkus na svetu“ je manje popularan među entuzijastima i znalcima a više među onima koji „prate modu“. Ne čudi što je tako, jer automobili više ne predstavljaju pokretne laboratorije kao nekada već su čista demonstracija primene striktno određene tehnologije. Ono što je indikativno je da se u medijima mnogo manje piše o brzini, uzbudljivim dešavanjima i duelima, a mnogo više o ličnim odnosima, ogovaranjima i sl.
WEC kao spas
Na svu sreću, za sve istinske ljubitelje automobila i brzine, tu su serije poput WEC-a. Primetno je i da se dobar deo one stručnije publike okreće ka drugim šampionatima.
Možda u WEC-u imena nisu tako „zvučna“ kao u Formuli 1, ali su automobili kud i kamo uzbudljiviji. Činjenica je da se najveće zvezde takmiče u F1, da su tu prisutni sponzori, ogromna marketinška mašina i količina novca sa kojima drugi šampionati ne mogu da se nose. F1 nadmašuje WEC po bilo kojim merilima, te je utoliko fascinantnija „eksplozija“ popularnosti trka izdržljivosti. Treba samo da prisustvujete trci poput 6 časova Nirburgringa i uporedite atmosferu sa nekom trkom Formule 1. Razlika je poput one između „el klasika“ i neke prosečne utakmice američkog fudbala. Dovoljno je i konstatovati da ove godine neće biti VN Nemačke. Od dva LMP1 tima u 2013., ove godine imamo četiri. Dobro je što je tako, jer svi istinski fanovi automobilizma imaju čemu da se raduju. I ono što je najvažnije, u WEC-u su automobili istinske zvezde. U F1 su prestali to da budu već izvesno vreme.
Pavle Barta
