Još jedan krug nakon Monce
Menadžment Formule 1 je poslao jasnu poruku timovima, ali i Michelinu
Čitav niz izjava u kojima se potvrđuje, prihvata i daje podrška Pirellijevoj istrazi u vezi sa pucanjem zadnje desne gume Sebastijana Fetela, jasno govorio o formiranom kolektivnom stavu. Mnoge relevantne ličnosti iz sveta automobilizma su dale podršku Pirelliju. Ipak, daleko od toga da je do tog „kolektivnog stava“ došlo spontano…
Pirelli se sve vreme trudio da se opravda, bez neke naznake o prihvatanju bilo kakvog vida odgovornosti, čak i po cenu da bude javno osramoćen nakon incidenata sa pneumaticima na VN Belgije. Bez obzira da li su posekotine otkrivene na pneumaticima izazvane od strane krhotina ili ne, Pirellijeve gume su i dalje faktor koji je u centru pažnje, a italijanski proizvođač se pre svega potrudio da umanji štetu koju su izazvali naslovi u medijima i naravno Fetelova izjava.
Dakle, Pirelli će učiniti sve da sebe predstavi u najboljem mogućem svetlu bez obzira na realno stanje stvari, a šta je sa Menadžmentom Formule 1 (FOM) i Berni Eklstonom? Šta oni imaju da kažu povodom svega?
Mada podrška FOM-a Pirelliju nije iznenađujuća, izjava je potpuno iskrena, kada se u obzir uzmu današnja „uštirkana“ PR saopštenja. Možda i iznenađuje što nema „čitanja između redova“, potrebnog za zaključak da su Berni i Pirelli „u ljubavi“, ali je jedan komentar ipak nešto tajanstveniji.
„Pirelli je ponudio da svakom automobilu obezbedi komplet pneumatika za čitav trkački vikend. Mada znamo da su oni sposobni da to urade, trka bez odlazaka u boks bi bila manje uzbudljiva.“
Ovo je bez sumnje direktna poruka Michelinu, Pirellijevom rivalu u tenderu za budućeg snabdevača F1 pneumaticima nakon 2016. Francuska firma želi da predstavi gume koje će trajnost i kvalitet staviti ispred aktuelne degradacije čija je svrha da donese „više akcije“.
Sigurno je da FOM nije jedina umešana strana u procesu donošenja odluke u vezi sa tenderom, ali je indikativno da timovi prethodno nisu pokazivali otvorenu podršku niti Pirelliju niti Michelinu, a tu odluku su prepuštali onima koji upravljaju Formulom 1.
Ne znamo da li je reč o konsenzusu nakon potonjih događaja, uglavnom, jasno je da Pirelli ostaje prisutan i da neće prihvatati bilo kakve žalbe i prigovore.
Cena slobode govora
Tokom vikenda na kojem je Pirelli bio u fokusu zbivanja (McLaren, Red Bull i Renault su im sigurno zahvalni na tome), istupanje Pola Hemberija gde je on saopštio da želi da vozači izraze svoje mišljenje na pravi način, bilo je prilično dvosmisleno.
Ukratko – nemojte praktikovati otvorenu tiradu začinjenu psovkama u živom TV prenosu.
S jedne strane, može da se uoči Hemberijeva poenta. S obzirom na status kontrolnog snabdevača pneumaticima, Pirellijeve gume čine osnovu i identične su, bez obzira koji je tim u pitanju. Tako bi trebalo da bude. Retko kada ćete čuti vozača kako otvoreno priča loše o gumama, tako da je ta vrsta kritike za javno mnenje generalno rezervisana za trenutke kada nešto krene kako ne treba.
Očigledno, negativna kritika podrazumeva i lošije poslovanje za Pirelli, koji je pristupio Formuli 1 upravo iz razloga da poboljša svoj tržišni status petog po veličini svetskog proizvođača pneumatika. Italijanska firma otvoreno priznaje da takva vrsta „publiciteta“ može da naudi imidžu, odnosno percepciji potrošača. S druge strane, moramo da se zapitamo kakve koristi uopšte Pirelli može da ima prihvatajući želju FOM-a da napravi gume koje će brže da degradiraju… Ko još u stvarnom svetu želi da kupi gume koje se brzo troše? Pa, verovatno niko.
Treba konstatovati da Pirelli nije samo snabdevač Formule 1 gumama. On je partner, i to veliki partner u ovom biznisu, a postojeći odnos mu očigledno daje pravo da izvrši pritisak na autoritete, kao i da odbaci neka pravila da bi obezbedio pozitivan finansijski skor.
Iz Pirellijevog ugla, posao snabdevača F1 pneumaticima je prilično nezahvalan, posebno kada ne postoji konkurencija, i kada mora da se radi po principu koji zahteva visok stepen trošenja materijala, a to će uvek da iznervira upravo ljude koji bi trebalo da promovišu proizvod.
Ništa ovde nije novo. Kao snabdevač i sponzor „World Superbike“ šampionata, Pirelli je pojasnio da vozači i timovi ne mogu da budu potpuno iskreni u vezi sa gumama. U seriji gde problematična zadnja guma ima ogroman uticaj i praktično čini motocikl nemogućim za vožnju, frustrirajuće je kada su vozači naterani da gotovo u potpunosti ignorišu činjenicu da su završili na petnaestom mestu u drugoj trci nakon što su lako pobedili u prvoj. Oni znaju zašto se to desilo, svi mi znamo zašto se to desilo, a niko od umešanih ne sme ništa da progovori o tom problemu.
U takmičenju ne baš krcatom sponzorima spremnim da „ulete“ sa novcem koji je spreman da investira Pirelli, doza diskrecije, ili bolje rečeno „uslovljene komunikacije“ nije van pameti. Međutim, izaći javno sa stavom da vozači treba da zadržavaju mišljenje za sebe, već samo po sebi šalje lošu poruku.
Da li će FOM motivisati vozače (posebno „nestašnog“ Fetela) da „se izražavaju sa lepim manirima“ i kada budu govorili o kalendaru, ostaje da se vidi.
Razuman razlog
Svake godine, „silly season“ (vreme obavljanja transfera vozača) privlači pažnju svih ljubitelja automobilizma. Lansiraju se razne spekulacije, od kojih se neke ispostave tačnim a neke baš i ne.
Otprilike upravo sada timovi utvrđuju ugovore za sledeću godinu, i kako delovi slagalice za 2016. nalaze svoje mesto, slika postaje prilično poznata.
Do sada, Mercedes, Williams, Ferrari i Sauber su zvanično potvrdili vozačke postave za 2016., koje neće biti promenjene, dok će Red Bull, Toro Rosso i Force India učiniti isto. Čak će i McLaren, koji pati od „Sauberovog sindroma“ (više vozača nego automobila) ostati tu gde jeste.
Lotus će gotovo sigurno zadržati Romana Grožana, bez obzira da li će Renault preuzeti tim ili ne, dok je sve verovatnija mogućnost da će i Pastor Maldonado ostati u timu još godinu dana, jer „keš“ koji on donosi efikasno odbija zainteresovane za drugo vozačko mesto u Lotusu. Čak će se i novajlija, Haas, odlučiti za „iskustvo“ sa vozačkim tandemom kojeg će činiti Esteban Gutijerez i Žan-Erik Vernje.
Šta je sa Manorom? Glasine govore da bi mogao da postane Hondin „B tim“. Čak i u tom slučaju, teško da se može očekivati boljitak ukoliko se uporede mogućnosti prošlogodišnjeg Ferrarijevog i ovogodišnjeg Hondinog agregata.
U vreme kada je testiranje ograničeno, i kada je iskustvo postalo „tražena roba“, šefovi timova se ne odlučuju za promenu vozačkih postava, mada je opis Kristijana Hornera da su vozači „fundamentalna komponenta“, prilično dehumanizujuć u eri kada se automobili optužuju da su suviše laki za vožnju a teški za razvoj.
„Stabilnost“ je ključna reč u najavama za 2016., kada su vozačke postave u pitanju, a ta reč može da se primeni na Formulu 1 uopšte, mada ne baš u pozitivnom kontekstu. Naime, Mercedes nastavlja sa dominacijom, Luis Hamilton će očigledno osvojiti titulu i pre završetka sezone, sledeće zime je dozvoljeno manje predsezonskih testiranja, a kasniji početak sezone i neznatna promena pravila, očigledno će doneti frustrirajuće predvidivu sezonu, kako na stazi, tako i van nje.
Sve u svemu, kada u nekom sportu imate sistem „para vrti gde burgija neće“, možete da kažete „zbogom“ bilo kakvom zdravom takmičenju.
