Rekordi u Formuli 1 koji nikada neće biti oboreni
Kada razmišljamo o rekordima u Formuli 1, obično su nam u mislima imena poput Ajrtona Sene, Mihaela Šumahera, Huan Manuela Fanđa, sada i Sebastina Fetela
Ne treba zaboraviti ni na timske rekorde. Legendarne ekipe poput Ferrarija, McLarena, Williamsa.., sve su one imale svoje „zvezdane“ trenutke. Ipak, postoje rekordi koji neće, ili će veoma teško biti ikada oboreni. Hajde da vidimo o čemu je reč!
Najveća ostvarena razlika u trci
Niko Rozberg je bio dominantan na VN Australije 2014., a drugoplasiranog, Kevina Magnusena, ostavio je iza sebe za 26,777 sekundi. Poslednjih godina, to je jedna od najvećih ostvarenih razlika na kraju trke.
Ipak, kada se uporedi sa onim što je ostvario Džim Klark na VN Belgiji 1963., Rozbergova pobeda izgleda „tesna“.
U teškim vremenskim uslovima, u trci u kojoj je 12 od 20 vozača odustalo, Klark je ostvario dominaciju neviđenu u Formuli 1. Škot je ostavio sve vozače iza sebe minimum za pun krug, uključujući i drugoplasiranog Brusa MekLarena sa Novog Zelanda, koji je ipak na kraju uspeo da završi u istom krugu sa Klarkom.
Kada se crno-bela zastava zavijorila, Klark je ostvario monumentalnu prednost od 4 minuta i 54 sekunde ispred MekLarena. Zbog velike dužine stare Spa-Francorchamps staze (14,1 km), ovakva razlika između prvoplasiranog i drugoplasiranog nikada više neće biti ni bliz ponovljena.
Nakon trke, Klark je izjavio: „Kako se bližio kraj, vidljivost je postajala zastrašujuća. Morao sam da držim automobil u najvišem stepenu prenosa najveći deo trke, a moja brzina je pala gotovo za 150 km/h u poslednjoj fazi. Neki automobili su se izokretali na pravcu. Bilo je ekstremno opasno.“
Najmanji broj automobila koji su završili trku
Uz sve muke i probleme koje su imali timovi u ovogodišnjim predsezonskim testiranjima, ovaj rekord će vam se učiniti kao prvi na listi koji bi možda mogao da bude „oboren“.
Pregrevanje novih 1,6 litarskih V6 agregata i sistem za rekuperaciju energije su predstavljali najveći problem tokom testova na Jerezu i u Bahreinu. Mnogi su predviđali da će pola grida u Australiji odustati tokom trke.
Međutim, 14 automobila je prošlo ciljnu liniju u Melburnu. To je čak 10 više nego 1996. u Monaku, kada je Olivije Panis u promenljivim vremenskim okolnostima pobedio ispred Dejvida Kultarda, Džonija Herberta i Hajnc-Haralda Frencena.
„Najtešnji“ finiš
jedan od razloga promene pravilnika, pored promovisanja male potrošnje i „zelene boje“ u ovom sportu, bio je imperativ ka stvaranju manjih razlika između bolida, odnosno stvaranja uslova za više trkanja.
S obzirom na dominaciju Mercedesa, očigledno je da na „tesno trkanje“ možemo da zaboravimo, bar kada je sam vrh u pitanju, ali ono što je sigurno, to je da nećemo videti finiš poput onog koji se desio na VN Italije 1971. godine, kada je Piter Getin u BRM-u bio brži od Ronija Petersona u Marchu za 0,01 sekundu. Getin je tokom te trke postavio još jedan rekord, vozeći prosečnom brzinom od 242,626 km/h!
Najstariji vozač
Formula 1 je danas sport mladih ljudi, ali to nije uvek bilo tako. Na startu VN Australije ove godine, na startu se našao i jedan tinejdžer, Danil Kvjat iz Rusije. Vozač Toro Rossoa je imao u tom momentu 19 godina, 10 meseci i 18 dana. Ujedno, završivši na devetom mestu, postao je najmlađi vozač u istoriji koji je osvajao poene u Formuli 1.
Dok će rekordi za najmlađeg vozača, najmlađeg pobednika i najmlađeg šampiona verovatno biti oboreni, onaj vezan za najstarijeg će zauvek ostati nedodirljiv.
Ta čast ide Francuzu iz Monaka, Luju Šironu, koji je imao 55 godina, 9 meseci i 19 dana kada je završio VN Monaka 1955, i to kao šesti.
Najstariji pobednik trke će takođe to i ostati. Reč je o Luiđiju Fađoliju koji je pobedio na VN Francuske 1951. u Alfa Romeu. Imao je 53 godine i 22 dana.
Najstariji svetski šampion
Sebastian Fetel je imao samo 23 godine i 133 dana kada je osvojio svoju prvu titulu 2010. u Abu Dabiju, postavši tako najmlađi F1 šampion u istoriji. Najstariji šampion svih vremena je, pogađate, Huan Manuel Fanđo, koji je poslednju od svojih pet titula osvojio sa punih 47 godina, i to uz legendarnu vožnju i pobedu na VN Nemačke 1957. godine.
Najviše timskih pobeda u sezoni
Raduju vesti da se Honda vraća u partnerstvo s McLarenom sledeće godine. To donosi mnoga lepa sećanja.
Ajrton Sena je 1988. godine osvojio svoju prvu od ukupno tri titule svetskog šampiona u Formuli 1. Ta sezona je bila u znaku totalne dominacije McLaren-Hondi koje su vozili Sena i Alen Prost. Njih dvojica su stali na pobedničko postolje na 15 od ukupno 16 trka te sezone.
Bilo bi 16 od 16 da vozač Williamsa Žan-Luj Šleser nije izbacio Senu iz trke za VN Italije, samo dva kruga do kraja, kada ga je Brazilac preticao za čitav krug. McLaren je postavio i rekord za najveći broj pol pozicija tokom jedne sezone, takođe 1988, pre nego što je Williams (1992. i 1993.) oborio taj rekord, da bi ga McLaren ponovo povratio 1999.
Najviše vozačkih pobeda u jednoj sezoni
Dok McLaren drži rekord vezan za broj timskih pobeda, Sena i Prost su vodili tesnu borbu za titulu.
Ipak, kada govorimo o potpunoj dominaciji jednog vozača, najbolji primer za to je 2004. godina.
Mihael Šumaher je pobedio na 13 od ukupno 18 trka u sezoni u kojoj je osvojio poslednju od svojih sedam titula. Ostvario je neverovatan procenat od 72 odsto dobijenh trka na kojima je startovao, i taj rekord će teško biti oboren.
Najveći broj podijuma u sezoni
Mihael Šumaher drži brojne rekorde u F1, uključujući najveći broj titula, najveći broj uzastopnih titula, najveći broj pobeda i najveći broj pol pozicija.
Verovatno je da će se u budućnosti pojaviti vozač koji će oboriti neke od Šumijevih rekorda, ali postoji jedna statistika koja je neoboriva čak i u teoriji. Naime, tokom sezone 2002., Šumaherov Ferrari je bio toliko brz i pouzdan da je Nemac završio na podijumu na svih 17 trka te sezone.
Ukoliko taj rezultat nije dovoljno impresivan, od 17 na čak 11 je pobedio, a treći je bio samo – jednom.
Najviše uzastopnih timskih pol pozicija
Svi mi, kojima je broj cipela tu negde sa brojem godina, dobro pamtimo srećna vremena za Williams, pa iz tog razloga i želimo da se ovaj legendarni tim vrati tamo gde pripada.
Najdominantnije godine za Williams su bile one s početka devedesetih godina prošlog veka, u najvećoj meri zahvaljujući Najdželu Menselu i Alenu Prostu, ali i „čudima elektronskih pomagala“. Williams je postigao čak 24 vezane pol pozicije između 1992. i 1993.
Nekada, Formula 1 nije bila do te mere elitistički i skup sport kao danas. Mnogih limita koji danas postoje, nekada nije bilo.
U ranim godinama Formule 1, nije postojalo ograničenje u vezi sa brojem automobila iz privatnih timova koj bi startovali u jednoj trci. Nije bilo strogih bezbednosnih testiranja i tehničke regulative koju bi svi morali da ispoštuju. Godine 1953., na VN Nemačke, startovalo je rekordnih 34 automobila. Naravno, to se više nikada neće desiti ponovo.
