Dacia Duster Confort 1.2 TCe/125 4×4

Nakon prvog druženja sa Dusterom 1.5 dCi 2WD, red je došla verzija sa integralnim pogonom, pokretana benzinskim 1.2 TCe od 125 KS. Potpuno obrnuto od onoga što sam poželeo i što mi je trebalo, jer je prvi navedeni vožen u zimskim uslovima po francuskim i švajcarskim Aplima, dok je 4WD Duster testiran usred žarkog leta. Bolje ikad nego nikad, iako njegove off-raod kapacitete nismo mogli proveriti u datim okolnostima. Naime, sušni period koji je zahvatio Francusku omogučio nam je vožnju jedino po zemljanim i šumskim putevima, kao i požnjetim poljima, blata nije bilo ni za lek! No dobro, ovaj Duster i nije ograničen samo na bespuća, ujedno smo se bolje upoznali sa benzinskim 1.2 TCe, bez obzira što će dotični ubrzo biti zamenjen novim 1.3 TCe. Po rečima odgovornih u francuskom DACIA Press centru, 1.2 TCe nastaviće još izvesno vreme karijeru na skromnijim tržištima (čitajte našem), ali neće i na domaćem Francuskom. Iz tog razloga jedva ga dobih na test, i to poprilično „nabudženi“ primerak koji je ostao sa međunarodne prezentacije od zimus. Hoću da kažem da je poslužio kao eksponat, sa brojnim atraktivnim opcijama koje su mu nakalemljene. Mislim pre svega na masivni metalni odbojnik napred i proširene pragove, dok su krovni nosači, aluminijumski naplaci od 16 cola i snažno zatamljena zadnja stakla, više manje u serijskoj ponudi za najviši završni nivo Prestige. Što zahvaljujući njima, što modernijem dizajnu, deluje prilično atraktivno, i kao takav dekompleksiran je u poređenju sa prestižnijim SUV.

Novi Duster je u estetskom pogledu znatno privlačniji, iako je zadržao prepoznatljive forme predhodnika

Rekao bih skromna evolucija, bazirana na detaljima, iz prostog razloga jer proizvođač nije želeo značajnije odstupiti od stila i koncepta koji je doprineo njegovom uspehu. Iako se to ne bi reklo na prvi pogled, svi elementi karoserije su novi. Duster 2 prepoznaćete tako po višim bokovima, specifičnim branicima, izraženijim prorezima za točkove, finijom prednjom maskom sa svetlima razvučenim na krajeve karoserije i zadnjom svetlosnom grupom u stilu Jeep-a Renegade. Bolji poznavaoci brenda odmah će zapaziti i novi dizajn aluminijumskih felni, atraktivnije boje karoserije i „škrge“ na bokovima, čisto estetskog karaktera. Spomenuti metalni odbojnik na voženom primerku spada u dopunsku opremu, za koju nisam siguran da prolazi sigurnosne norme u pojedinim zemljama. Prošireni pragovi sa stepenicom nemaju taj problem, ali uzivši u obzir da Duster nije uzdignut od tla pola metra već „samo“ 21 cm, više smetaju nego što nečemu zaista služe. Tako je i sa zaštitama za sunce u obliku zadnjih stakla, nakačenim na okvire prozora. Rekao bih nepotrebna, „jeftina bižuterija“, koja služi isključivo za personalizaciju vozila, jer Duster 4×4 ima dovoljno realnih kvaliteta. Baš zato, pre nego se posvetimo njima, recimo da je voženi primer bio u srednjem završnom nivou Comfort (ispod je Essential a iznad Prestige), koji, kako i samo ime kaže, poseduje minimum neophodne opreme za komfornu vožnju. Mislim pre svega na manuelni klima uređaj, vozačevo sedište i upravljač podesivi po visini i dubini, električne podizače za sva četiri stakla, tempomat i limiter brzine, preklopivu zadnju klupu u odnosu 1/3 – 2/3. Cena za ovu verziju iznosi 16.590 evra, odnosno 2.000 manje ukoliko vam ne treba integrealni pogon (2WD). Naizgled veoma povoljno, samo ukoliko poželite primerak kao na fotografijama, računajte na još nekoliko hiljada evra opcija. Ja sam došao do sume od oko 19.000 evra (metalizirana boja, hi-Fi sistem Focal, taktilni ekran od 7 inča, parking senzori sa kamerom, aluminijumski naplaci….), tako da je možda mudrije odmah se opredeliti za završni nivo Prestige. Jeste da je u startu skuplji za 1.500 evra (17.890 evra), ali tako dolazite do automatske klime i nekoliko dodatnih paketa, odnosno do opcija kao što je kartica slobodne ruke (150 evra), nedostupnih uz niže pakete.

Sa 11.990 evra, koliko košta osnovna verzija, dođosmo tako do 20.000 evra, što baš i nije primerna suma za jedan niskobudžetski automobil

Na korak do proseka
Ulepšan spolja, Duster je logično evoluirao i u unutrašnjosti. Međutim, poređenje sa modernijim SUV, tipa Nissan Qashqai, Renault Kadjar ili Peugeot 3008, za njega je dalje nepovoljno, nivo prezentacije i izbor materijala znatno je inferiorniji. Naprotiv, uporedimo li ga sa Dusterom prve generacije, posebno pre restilizacije (početak 2014. godine), možemo konstatovati značajan progres na planu kvaliteta, ergonomije i opreme. Po otvaranju vrata teško je ne primetiti sasvim novu komandnu tablu, klasičnog ali dopadljivog dizajna, blago zaokrenutu prema vozaču. Karakterišu je tri, umesto nekadašnja dva centralna izduva za vazduh, ispod kojih je ekran od 7 inča, osetljiv na dodir. Sada je smešten za desetak santimetara višlje, što olakšava manipulaciju i preglednost. Novi su i instrumenti, dva analogna sa elegantnom crvenom kazaljkom, koje se po startovanju motora „zakucaju“ udesno! Grafika je interesantna, ali Dacija ovde nastavlja u istom stilu; identičan obromer za sve agregate, bez obeleženog crvenog zabranjenog polja.

Komplimente zaslužuju novi prekidači na centralnoj konzoli, u stilu Peugeota 3008, kao i komande klima uređaja, koji može biti i automatski

Inače moram naglasiti, automatski klima uređaj po prvi put pronalazimo u jednoj Daciji, iako će cepidlake odmah zakukati kako nije dvozonski. Neka mi oproste pojedini čitaoci, koje ni Duster ni sve što dolazi od Dacije ne interesuje, što ću u „sitna creva“ izložiti sva zapažanja u vezi enterijera, ali zbog velike aktuelnosti ovog na to sam prisiljen. Dobrim delom odnose se na ergonomiju, evidentno poboljšanu, ne i idealnu. Komande za električne podizače prozora (četiri u našem slučaju) su kako i treba na vratima, ali su smeštene previše unazad, zbog čeka je levu ruku neophodno svaki put neprijatno uvrnuti u laktu i ramenu. Vozačevo sedište se najzad podešava znatno preciznijom ručicom i po visini, kao i u lumbalnom delu, točkićem sa desne strane, integrisanim u naslonu za lakat (opcija). Osim što je u sedalnom delu produženo za 2 cm, udobnije je i sa jačim bočnim osloncima. Po želji, sedišta mogu biti biti presvučena i kožom, ali samo u jednom uskom delu koje ima kontakt sa telom. Podešava se i upravljač, najzad u dve ose, opet ne i za bazični Essential. A kad smo već kod upravljača, sada je elegantniji i sa četiri paoka. Dobri poznavaoci znaju da ga je proizvođač zamenio pred kraj životnog veka Dustera 1.

Bolji osećaj volanom je evidentan, čak je i prostor za putnike napred superiorniji

U Daciji navode da su u tom cilju pomerili A stubove za 10 cm prema napred. Uočljiv je i pomak po pitanju završne obrade. Primera radi, glave zavrtanja koje smo mogli videti u dnu kučišta, gde su ručice za otvaranje vrata, sad pokriva parče crne plastike. Kazem bolje nego li pre, ali smo i dalje od standarda koji važe za „normalne“ SUV. Naime, gumeni zaptivci na B stubovima postavljeni su od oka (barem na test vozilu), dok se pri ulasku na zadnja sedišta mogu zapaziti podni tepisi spojeni „zihericim“, kao da su krojeni za neko drugo vozilo. Sama armatura je i dalje od tvrda, ne preterano rafinirane plastike, mada je manje zrnasta i rustična nego u predhonom Dusteru. Prostora za odlaganje sitnica ne nedostaje, iako nisu rekordne zapremine, pregrade u vratima mogu da prime flašu od 1,5 lit. Standardni boks ispred suvozača je osvetljen, a ispod njegovog sedišta pronašli smo i poveću praktičnu fijoku.

Razočaravajuća zadnja klupa
Putnici pozadi od sada mogu isprazniti džepove u ostave na vratima i to bi se mogao nazvati kao najveći pomak novog Dustera u ovom sektoru.

Prostor na zadnjoj klupi nije preterano izdašan. Zbog debljih prednjih sedišta stekao sam utisak da se izgubilo par santimetara za kolena

Naslon zadnjih sedišta je kao i pre, preterano uspravan, i kao takav prilično neudoban za duža putovanja. Usled neizmenjenih spoljašnjih dimenzija (4,34 m), odnosno međuosovinskog rastojanja, prtljažnik se isto tako nije povećao. Konkretno, verzija sa pogon na prednje točkove poseduje 445 litara korisne zapremine (po nekim merenjima 475 lit), bez obzira da li je u dnu točak istih dimenzija. U slučaju verzije sa 4×4 pogonom, pod prtljažnika je uzdignut, samim tim zapremina je smanjen na 411 litara. Njegova unutrašnjost sada je bolje izolovana, istim materijalom kao i kabina. Podrazumeva se da se naslon zadnje klupe obara u odnosu 2/3, odnosno iz jednog dela kod najeftinijeg Dustera.

Mali ali pali i žari
Kao što smo rekli, nakon dobro poznatog dizela 1.5 dCi/110, ovoga puta obreli smo se u najsnažnijem benzinskom 1.2 Tce od 125 KS. Isto tako najavili smo da bez obzira što je savremene koncepcije, biće zamenjen u dogledno vreme, po ugledu na dizel. Radi se zapravo o novoj generaciji 1.5 dCi sa prefiksom „Blue“, čistijem i snažnijim. Renault je objavio da će razvijati 95 i 115 KS, i da je prvom navedenom obrni momenat podignut za 30 Nm (240 Nm pri 1750 o/min). OK, vratimo se opet našem malom benzincu, sposobnom da podari Dusteru neophodan elan. Dobrim delom zahvaljujući i kraćim prenosnim odnosima, isključivo kada se radi o verziji sa intergralnom transmisijom. Proizvođač čak savetuje da se krene drugim stepenom prenosa, koliko je prva kratka. Na to smo već navikli kod Dustera i pokazalo se kao praktična stvar! Jer osim što skraćeni prenosi omogučuju efikasniju off-road vožnju, pomažu i prilikom ubrzanja i međubrzanja, što nije na odmet ukoliko se zna da je 4WD verzija teža za 117 kg.

Agregat rado i brzo se penje u obrtaje, uz veoma diskretan zvuk. Izolaciji kabinskog prostora posvećena je znatno veća pažnja, dok sam pogonski agregat prikazuje veliku kulturu rada

Ipak, valja priznati, obrtni moment od 205 Nm, koliko razvija, danas ne impresionira ni vozače motocikala, no uprkos takvom marketingu elastičnost je iznenađujuća u svakodnevnoj vožnji. Po gradu se bez problema može održavati nekih 60 km/h u petoj brzini, pa i polako ubrzati, bez potrebe da se „prešaltuje“ u niži stepen. Naravno da je 1.5 dCi/110 bolji na ovom polju, ali perfomanse benzinca su ipak superiornije. Vožnja na auto putu ne predstavlja nikakvo mučenje, čak ni pri prohibiciskim brzinama iznad 150 km/h. Treba ipak reči da je režim rada visok, pri 130 km/h motor se „vrti“ na 3.000 o/min. Prekidač za tempomat (regulator brzine) smešten je potpuno neprimereno između sedišta, pored ručne kočnice, i nije sposoban da samostalno održava distancu sa vozilom ispred, kao kod savremenijih SUV modela. Ogibljenje je udobno, buka od kotrljanja i šumovi od vetra su prigušeni, jedini problem je potrošnja. Sa aerodinamikom kao ormar, ovaj Duster troši 9 litara kaood šale, pri prosečnoj brzini od 132 km/h! Naravno da može i manje (oko 7 litara), ali i znatno više u slučaju komplikovanije gradske vožnje (11-12 litara). U ovakvim okolnostima primetno je neprijatno cimanje (A-Cup), kada se naglo doda ili oduzme gas. Mod „Eco“, koji osetno kvari perfomanse i ne služi ama baš ničemu, ništa ne menja.

Zabeležni prosek potrošnje nakon jedne sedmice testiranja i nekih 1.500 pređenih kilometara iznosio je 8,8 litara benzina

Oba agregata mogu dakle biti u sprezi sa integralnom transmisijom, ali samo dizel ima pravo na automatski menjač sa duplom spojnicom. Šteta, jer iako se šestostepeni ručni pokazao dovoljno preciznim i prijatnim, ovakva odluka nije u skladu sa aktuelnom „politikom“ proterivanja dizela iz urbane sredine. Upravo kada sam vratio ovaj Duster u pres vozni park, bio sam na muci kako da odem kući sa mojim privatnim Meganom 1.5 dCi, ostavljenim na parkingu ispred!? Zbog velikog zagađenja vazduha Pariska profektura zabranila je tri dana uzastopno cirkulaciju vozila koja nose vinjete broj 4 i 5 (sva vozila u Francuskoj podeljena su u pet kategorija u zavisnosti od količine CO2 koji ispušaju), u protivnom sledi kazna od 68 evra, uz imobilizaciju vozila i eventualno odnošenje paukom. Šta je tu je, u svakom slučaju 4WD nama taj problem (automatski EDC menjač ide samo uz 2WD), pa hajde da vidimo šta zna i može izvan asfaltiranih puteva. Pre nego ih napustimo samo konstatacija da dinamički kvaliteti Dustera nisu za potcenjivanje. Čak i prilikom dinamične vožnje ESP se retko palio, i to u slučaju kada je selektor između sedišta u pozici 2WD. U modu Auto još je sigurniji, ukoliko prednji proklize i do 50 % obrtnog momenta prelazi na zadnje točkove. Činjenica je da se prilično naginje i da je izraženo podupravljanje, ali opša bezbednost nije dovedena u pitanje. Nije loše za vozilo postavljeno na prastaroj platformi modela Clio 2.

Po zemljanim stazama, ili još bolje van svih puteva, ogibljenje pokazuje začuđujuću sposonost da apsorbuje sve nepravilnosti i razne rupetine

Jednim pogledom
Karoserija		Udobnost
Izgled	4,2	Napred	4,2
Funkcionalnost	4,3	Pozadi	3,9
Kvalitet izrade	4,0	Ukupno:	4,05
Ukupno	4,16	Ponašanje u vožnji
Enterijer		Vozne osobine	4,1
Funkcionalnost	4,1	Performanse	4,0
Dizajn	4,0	Kočnice	3,9
Ponuda prostora	3,9	Ukupno:	4,00
Kvalitet materijala	3,7	Motor	4,1
Završna obrada	3,7	Menjač	4,2
Ukupno:	3,88	Cena	4,5
Prosečna ocena: 4,128

Stavljanjem selektora u poziciju 4WD Lock postaje pravi terenac, sa napadnim i izlaznim uglom od 30 i 33°. Snaga se ravnopravno rasporedi na sva četiri točka, kada se stiče utisak da je odziv na gas slabiji. Tako je sve do brzine od 60 km/h, pod uslovom da se vozi najmanje jedan minut. Potom, blokada se automatski isključi, kao i u slučaju kada se dostigne 80 km/h. A kako se ne bi preteralo sa entuzijazmom, na ekranu se lepo može konstatovati nagib vozila prilikom uspona i spusta, odnosno bočni nagib. Elektronski je kontrolisana i brzina pri jakoj nizbrdici, ukljušivanjem sistema HDC ograničena je na 10 km/h. Podrazumeva se da se ESP može isključiti ukoliko je to neophodno (vožnja po blatu, snegu i slično), no ovaj se opet samostalno aktivirati kada vozilo dostigne 50 km/h (60 km/h u modu 4WD Lock). Na početku testa rekosmo i kako nam je sušni juli onemogučio vožnju po klizavoj podlozi, za uzvrat proverili smo kako se „pentra“ po drveću! Naravno da preterujem, u šumi nadomak Pariza mogli smo samo da se popnemo na nekoliko nasipa, često sa jednom „šapom“ visoko u vazduhu. Zaključak, kome zaista treba vozilo za sve terene, Duster 4WD je odličan izbor. U protivnom, standardnI 2WD je „puna kapa“ za svakodnevnu upotrebu, a za razliku u ceni od 2.000 evra, gotovo da si možete priuštiti automatski menjač i znatno ekonomičniji dizel motor. Jer ovaj je skuplji za samo 400 evra, a kako razlika u potrošnji iznosi bezmalo 2 litre, začas se amortizuje. Jeste da su perfomanse benzinca nešto superiornije i da je ujedno prijatniji za vožnju, no moj glas ipak ide ekonomičnijem dizelu. Verujem da u Srbiji ovi neće biti zabranjeni u dogledno vreme, kao što verujem da gradske vlasti Pariza neće uspeti u nameri da ih prognaju do 2020-te godine, kao što je planirano…