So 80s…!!!
Kraj 80ih, naftna kriza skoro iza nas, ogromne količine kapitala se gomilaju na Bliskom Istoku, prohtevi Arapa su sve raznovrsniji i prevazilaze dobar ukus. Svi se utrkuju ko će im ponuditi luđu i drugačiju ideju a mali tjuneri, koji niču kao pečurke posle kiše, bi da cepnu deo tog kapitala, među njima Gemballa, AMG, Koenig, Rinspeed, Lorinsen, Sbarro, Strosek, Zender….
Inženjering ili kič
U takvom okruženju, ako ste imali neograničen izvor bogatstva i hteli ste da se ističete, sa recimo vašim Mercedes-Benzom, ali vam standardni modeli nisu bili dovoljno šik, jedan od tjunera je ipak nudio nešto malo drugačije. U pitanju je bio nemački Boschert! Hartmut Boschert, inženjer iz Emmendingena, grada iz južne Nemačke, došao je na ideju da napravi Gullwing Mercedes koristeći, ne model SEC (W126) koji su većina tjunera koristili zbog veličine i snage, već manji model 300CE (W124).
Prototip je napravljen i model je nazvan Boschert B300 a predstavljen je prvi put na IAA, Frankfurtskom salonu, 1989. godine. U stvari. Boschert B300 se samo oslanjao na W124 a u stvari je bio dosta modifikovan model, sa prednjim delom preuzetim od tada potpuno novog modela SL (R129) a izmeštanjem kompletnog C stuba prema napred celih 250 mm mu je donelo totalno nove proporcije. Ovo izmeštanje C stuba je , navodno, trebalo da donese i novi odnos masa po osovinama što je rezultovano u agilnijem ponašanju u vožnji i boljom okretnošću jer je ujedno i zadnji prepust preko točkova izmešten ka napred za, takođe, 250 mm.
Jedan detalj je ipak zahtevao specifičniju prepravku na karoseriji a koristili su ga gotovo svi poznati tjuneri ’80-ih godina a reč je o gullwing, odnosno galebovim, vratima koja su se otvarala na gore u stilu Mercedesa 300SL Gullwing sa sredine ’50-ih godina. Sam način otvaranja vrata je rezultovao povišenom i širokom pragu vrata pa je bilo potrebno biti razgibaniji ne bi li se došlo do sedišta. Na prvim modelima je bočno staklo vrata bilo iz dva dela koje je ubrzo zamenjeno lepšim i praktičnijim jednodelnim. Prilikom prepravki se trudilo da se zadrži što više fabričkih detalja na karoseriji, kao na primer bočne ukrasne lajsne i aluminijumske felne, kako bi se zadržao što originalniji izgled baznog modela. Ipak, ni pored tolikog truda oko detalja Mercedes nije dozvoljavao da se njegov znak nalazi na Boschertovim modelima a koji se prilikom predstavljanja prvi put javnosti nalazio samo na prototipu.
Nakon gotovih svih prepravki, kada se pogleda sa svih strana neko bi rekao da je to u stvari SL kupe u fabričkom izdanju ali pažljivijom analizom se vidi stvarna mešavina SL i CE modela.
Stock ili Biturbo
Posedovao je standardni motor od 3 litra u V6 konfiguraciji sa 220 ks i 265 Nm u atmosferskoj a pomoću para Garrett T25 turbo punjača je raspolagao sa čak 320 ks i 423 Nm obrtnog momenta. Težina vozila je bila 1410 kg uz aluminiumske naplatke od 16 inča sa gumama dimenzija 225/50 ZR16. Performanse su bile zavidne za biturbo verziju i iznosile su 6.8 sekundi do 100 km/h uz maksimalnih 274 km/h kada se ukloni elektronska blokada motora. U atmosferskoj verziji je ostvarivao pristojnih 8.1 sekundu uz maksimalnih 237 km/h.
Ipak neuspeh
Nakon pojave Boschert B300 Gullwing modela 1989. godine, ubrzo je usledila i malo smirenija verzija bez čuvenih vrata nazvana Boschert B300-24 Sport. U startu “proizvodnje” planirani obim je bio poprilično limitirane serije od 300 vozila ali ta brojka nikad nije dostignuta, iako nikada nije objavljen zvanični podatak o tačnom broju proiyvedenih primeraka. Uz to, većina prodatih modela je bila bez gullwing vrata.
Početna cena B300 Gullwing je bila 165.000 DM 1990. godine. Na žalost, nakon ambicioznih planova za buduće modele to je bio i jedini model koji je ovaj tjuner ikada proizveo nakon čega je ubrzo i nestao sa scene. U javnosti uglavnom izaziva interesovanje jer jako mali broj, čak i poznavalaca, upoznato sa postojanjem i veoma malom produkcijom ovog modela. Ipak po oglasima i dalje mogu da se pronađu ovi modeli koji predstavljaju pravi raritet pa im u skladu sa tim ni cena nije nimalo niska. Bazni Mercedesov kvalitet gradnje im je obezbedio dug život uz malo glavobolja oko servisiranja što im je svakako omogućili da opstanu do danas.
