Fenomen
Kada će nas voziti autonomni automobili?
Prema odnosu prema automobilima u pitanju, ceo svet bi mogao da se podeli u dve grupe: prva su svi oni kojima se kvalitet krvi u venama meri oktanima, u tinejdžerskom žargonu poznatiji kao petrolheads. Ostatak sveta su svi oni koji ne razlikuju fiću od autobusa I automobil im u ontološkom smislu znači jedino kao transporter. Ova dva sveta ipak imaju jednu dodirnu tačku. Ona se nalazi u zajedničkoj viziji o tome kako će u budućnosti izgledati I korisititi autonomni automobili. Ideja o automobilu koji sve radi sam, uglavnom je proizvod rada pop kulture I svih onih SF I akcionih filmova. Ona je zajednička I izgleda otprilike kao scena iz filma Minority Report iz 2002 u kojoj se Tom Kruz eksportuje iz svog stana direktno automobilom I bez problema se utapa sa gustim saobraćajem na autoputu. Petrolheadsi se ove slike u kojoj ne drže volan užasavaju, a ovi drugi žive za dan kada će ona postati stvarnost. Ima i drugih filmova koji su formirali sliku autonomnog individualnog transporta, koga zanima, može najzanimljiviji dajdžest da pronađe ovde.
Jedna od najčešćih zabluda nastala iz fantazije reditelja i futurologa je teza da će vozački elektronski pomagači – radari, GPS, aplikacije, upozorenje za promenu trake, pomoć pri parkiranju, itd – postepeno evoluirati u potpuno autonoman sistem, I da će samostalni automobili biti realnost za koju godinu. Na prvi pogled ova teza je atraktivna, I zvuči logično I očekivano, ali momenat u kojem ćemo svom automobilu izdiktirati odredište, je mnogo više decenija u budućnosti nego što mislimo. Kandidujemo nekoliko razloga za to, ali prvo da se podsetimo tri osnovna zakona robotike autora Isaka Asimova, koje je napisao davnih 40-tih godina prošlog veka:
1. Robot ne sme da povredi ljudsko biće, niti da, uzdržavanjem od delanja, dopusti da ljudsko biće bude povređeno.
2. Robot mora da izvršava naređenja koja mu daju ljudska bića, osim ako se to ne kosi sa Prvim zakonom.
3. Robot mora da vodi računa o svom opstanku, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom.
Robot, čitaj – automobil da bi samostalno vršio funkciju vozača treba da ispuni gornja tri uslova. Šta on sada “ume sam”?
Elektronski uređaji koji nam pomažu kao na primer kontrola brzine (cruise control) ili Park Assist deluju “samostalno” jedno određeno vreme, najčešće nekoliko sekundi ili minuta, I to uvek pod kontrolom čoveka, t.j. vozača. Mi možemo kontrolu brzine da poverimo elektronici, ali privremeno, ne tokom celog puta, jer smo mi ti koji donosimo odluke, procenjujemo I predviđamo situacije: Iznenadni sneg na putu, životinje, reakcije ostalih učesnika I bezbroj drugih nepredviđenih situacija na putu zahtevaju da sistem upravljanja i kontrole kompletnog saobraćaja bude potpuno izgrađen u momentu preuzimanja funkcije od čoveka, a ne da postepeno evoluira. Mi u ovom momentu još uvek nemamo sisteme koji imaju ljudsku percepciju. Uprkos tome kompanije najavljuju prve autonomne automobile već za 2020. Toyota u ovom momentu testira vozilo na Tokio Shuto autoputu, korišćena je baza premijum segmenta – Lexus GS. Prezentacija je najavljena za Olimpijske igre u Tokiju. Teammate je naziv ovog vozila će koristiti onboard tehnologiju kako bi razumeo uslove saobraćaja, donosio odluke o manevrima kao što su preticanje, držanje rastojanja između vozila, promena traka itd.. Automobil je još uvek veoma daleko od samostalne navigacije glavnim putevima, ali u Toyoti kažu da rade na tome.
Još jedan proizvođač od koga javnost očekuje breaking news na ovu temu je svakako Tesla. Elon Mask je u intervjuu danskim novinama Borsen još u oktobru 2014 najavio potpuno autonomni automobil za 2016. Krajem prošle godine, pomerio je termin za dve godine, t.j. da će 2018 godine prvi automobile biti spreman da se preda na homologaciju regulatornim telima.
Na sajmu automobila jesenas u Frankfurtu, na forumu koji se bavio saobraćajem budućnosti, čuli smo stav američkog ministarstva saobraćaja po kojem se predviđa da će autonomni automobili biti u upotrebi na celom svetu za deset godina, t.j. već 2025 (Frankfurter Allgemeine Zeitung, 2015-09-19)
Po svemu ovome, reklo bi se, svet se ozbiljno priprema za nezavisnu automobilsku budućnost. Poznavajući automobilsku industriju I njen vešto pakovanje bajki kroz sve alate modernog PR – ovo će ipak biti delimično tačno. Automobili neće imati kognitivnu sposobnost čoveka još decenijama, uprkos rapidnom razvoju IT tehnologije. Ipak lepo zvuči. Još lepše je što ozbiljni igrači I institucije se pripremaju za nastup samostalnih vozila.
Naravoučenije za nas: mi još ni “štekere” za električne automobile nemamo. Ni strategiju, ni zakone, a lomimo se na podzakonskim aktima uređenja saobraćajnih propisa. A volimo da smatramo.
