Automobili pričaju!?

Oslušnite ponekad šta automobil ima da vam „kaže“, jer možda upozorava na potencijalan problem

Čak i najpouzdaniji automobili, poput onih japanskih, dožive poneki kvar s vremena na vreme. Na nama kao vozačima je da signale koje automobil javlja prepoznamo i sprečimo nastajanje ozbiljnijih problema.

Bez obzira na proverenost inženjeringa, usavršenost tehnologije i kvalitet materijala, uvek postoji mogućnost da neka komponenta „ispusti dušu“ ili da se pojave neki iritirajući zvuci ili vibracije, koji mogu da budu vesnici nekih ozbiljnijih problema.

Takođe, postoje modeli automobila koji imaju tendenciju da nerviraju svoje vlasnike češće u odnosu na ostale. U tim slučajevima se kvarovi dešavaju bez prethodnog upozorenja, dok drugi mogu da pređu na hiljade kilometara uz „lupkanja“ i „škripu“ bez da dožive neki kapitalan kvar.

Sa sticanjem vozačkog iskustva, obično učimo da prepoznajemo te znake upozorenja.

Automobili nam često šalju signale da im „nije dobro“, a sem probušene gume, što može da se desi svakome u bilo kojem trenutku, većina kvarova može da se spreči.

Naravno, prevencija košta, ali se u krajnjem zbiru ipak ispostavlja jeftinijom u odnosu na neku intervenciju poput „generalke“.

U vreme današnje, nema potrebe za „rekla-kazala“ informisanjem u vezi s nekim konkretnim modelom. Vaskolika globalna digitalna mreža pruža uvid u bezbroj iskustava i informacija, o kojima pišu i govore sami vlasnici, gde možemo mnogo toga saznati o „boljkama“ naših limenih ljubimaca. Svaki model i njegovi derivati poseduju listu komponenti i funkcija na čijem planu su „tanki“.

U slučaju nekih proizvođača automobila, s vremena na vreme se pojave greške koje su zajedničke za veći broj proizvoda. Ovo se događa iz prostog razloga što se vozila proizvode na istim proizvodnim linijama, mehaničke platforme se dele, a samim tim se dizajniraju sa istim komponentama i tehnologijom.

Neke kompanije imaju često problema sa „elektrikom“, dok su automobili nekih drugih skloni koroziji. Postoje i problemi vezani za konkretan model, poput otkazivanja odometra, problema s pokazivačima i instrumentacijom, ali ono što može biti najgore je problem na motoru koji se ne može izbeći.

Na sreću, danas se lako možemo upoznati s problemima koji poslovično prate naša vozila, posebno na specijalizovanim forumima. Najveći broj problema može biti rešen pre nego što solucija postane skupa, dok će neki drugi od vlasnika iziskivati da izdvoje novac za popravku kada dođe vreme za nju.

Sada ćemo se pozabavili opštim problemima koji se mogu pojaviti na svakom automobilu koji koristi motor s unutrašnjim sagorevanjem.

Reč je o stanjima koje se pogoršavaju vremenom, ali mogu blagovremeno da se isprave.

Potrebno je samo da držite oči i uši otvorenim s vremena na vreme. Pomaže i nos, ali i zdrav razum.

Naravno, automobil treba da pregleda profesionalni mehaničar, na kraju krajeva.

Hajde da pogledamo o kojim simptomima se radi:

Gust dim

Kada iz izduvnog sistema izlazi gust dim, jasno je da imate problem s motorom u najavi. Čak i kada su dizeli u pitanju, koji su skloni „dimljenju“, treba obratiti pažnju šta izlazi iz „auspuha“.

Ukoliko je motor zdrav, problem može rešiti dekarbonizacija vodonikom, ali ukoliko postoji „feler“, odlazak kod majstora je neizbežan.

Postoje četiri tipa dima koji izlaze iz izduvne cevi: beo, siv, plav i crn.

Svaki od njih signalizira da je reč o različitim problemima, koji mogu biti rešeni jeftinije u odnosu na eventualnu „generalku“. Ovde takođe treba obratiti pažnju na paru i kondenzaciju (koje se pojavljuju pri hladnijem vremenu) i ne mešati ih s belim dimom.

Beli dim znači da motor šalje vodu kroz izduvni sistem. Ovaj problem je prouzrokovan problematičnim zaptivkom (dihtungom) glave motora. Što se tiče dizela, problem može biti s tajmingom ubrizgavanja pumpe za gorivo. Međutim, prekomerni beli dim se odnosi na loše zaptivanje glave motora, a ukoliko se problem ignoriše, može dovesti do njenog otkazivanja.

Plavi dim je lako dijagnostifikovati. To je signal da motor sagoreva ulje.

Ukoliko ga primetite prilikom ubrzavanja ili nakon startovanja motora, to znači da su karike klipova „zrele“ za zamenu. Reč je o skupoj popravci, ali ukoliko se simptomi ignorišu, epilog može biti mnogo gori, jer se stvari neće popraviti same od sebe. Takođe, može se osetiti specifičan miris iza automobila.

Crni dim, s druge strane, znači da je smeša „prebogata“, odnosno da nedostaje vazduha. U slučaju benzinskih motora, stvar se rešava podešavanjem.

Što se dizela tiče, crni dim može signalizirati prekomerno prisustvo čađi iz procesa sagorevanja, tako da ako je reč o modernijem vozilu, treba ga „prikačiti“ na dijagnostiku.

Iza sivog dima može da se krije nekoliko problema, od problematičnog ventila sistema koji sprečava da se isparenja fluida iz bloka i kartera motora izbacuju direktno u atmosferu, pa do loše glave motora.

Pojavljuje se kada motor sagoreva ulje i često antifriz, koji curi u cilindar. Kada je motor hladan, treba proveriti rezervoar rashladne tečnosti i ustanoviti da li ima prisustva ulja. Ukoliko ima, neophodna je reparacija glave motora.

Ukoliko niste sigurni da li vaš automobil „dimi“, zamolite prijatelja da vozi iza vas i obrati pažnju na izduv. Takođe, možete iskoristiti i retrovizore da biste proverili da li ostavljate „dimni trag“. Ukoliko on postoji – pravac servis.

Curenja

Automobil poseduje različite tečnosti, koje vremenom mogu da pronađu način da izađu iz sistema kojem služe. Povremeno bacite pogled ispod vozila da biste uočili eventualne mrlje nastale kapljanjem. Uraditi ovo jednom nedeljno je sasvim dovoljno.

Naučite kako da proveravate nivo različitih tečnosti i radite to redovno. Naglo smanjivanje nivoa tečnosti može ukazivati da negde dolazi do curenja. Ulje, antifriz, gorivo, kočna tečnost, ulje menjača, tečnost serva i amortizera; sve navedeno može pronaći neku pukotinu i naći se na „slobodi“.

S vremena na vreme proverite naplatke. Ukoliko primetite tragove tečnosti (a da se ne radi o tragu koje ostavljaju četvoronošci muškog pola), to može značiti da je došlo do curenja tečnosti iz čeljusti ili creva. Naravno, ukoliko se ovako nešto desi, pod hitno u servis, jer posledice mogu biti veoma neprijatne, a poslednje što želite je da ostanete bez kočnica tokom vožnje.

Problem s kočnicom može da se detektuje i na taj način što papučica postaje „mekša“ nego inače kada se pritisne. Ukoliko se to ponavlja tokom vožnje, zaustavite se i proverite nivo kočne tečnosti. Ukoliko je nivo ispod minimuma, nipošto nemojte dalje voziti.

Curenje ulja motora se može proveriti i na samom motoru, prilikom inspekcije sastava glave i bloka motora.

Nemojte ignorisati ni najmanje curenje, jer će ono vremenom samo postajati sve gore. Curenje rashladne tečnosti se lako može proveriti, najčešće tokom rada motora i pri radnoj temperaturi.

Curenje tečnosti servo uređaja može da se primeti inspekcijom pumpe i rezervoara. Treba obratiti pažnju na eventualno prisustvo prljavog masnog taloga.

Curenje iz komponenti oslanjanja je teže primetiti, jer je potrebno pregledati amortizere. Ukoliko primetite da je došlo do curenja, što pre u servis, to bolje.

Kada je o gorivu reč, najbolje je tamo gde dolazi do curenja staviti pesak ili posip za mačke pre šlepanja u radionicu. Suvišno je spomenuti da je rizik od zapaljenja u ovom slučaju velik.

Škripanja, cviljenja, lupkanja…

Vremenom, kod nekih vozila se pojave izvesna škripanja, lupkanja ili zveckanja. Često ih zovemo „parazitski“ zvuci.

Ukoliko se čuje škripanje prilikom prelaska preko ležećeg policajca, ogibljenje treba da se proveri, jer su najverovatnije potrebne nove čaure. Ukoliko se neprijatan zvuk čuje prilikom prelaska preko ozbiljnih rupa, moguće je da je sve u redu, ali treba nastaviti oprezno.

Obavezno proverite podvozje nakon što ste prešli preko udarnih rupa. Pritom je korisno imati baterijsku lampu, da se provere eventualna oštećenja.

Zvečanje i naglašeno škripanje signaliziraju da je reč o ozbiljnijoj stvari. Razlozi mogu biti brojni, ali u velikoj većini slučajeva ćete moći bezbedno da se odvezete do mehaničara. Ukoliko buka postaje intenzivnija, zaustavite vozilo i pozovite šlep-službu.

Ako čujete zvuk kada je volan u potpunosti zakrenut, najverovatnije će biti neophodna blagovremena stručna intervencija na upravljačkom sistemu. Cviljenje koje nestaje tokom vožnje ali se čuje u „leru“, prouzrokovano je starim remenima, obično pomoćnim. Zamenite ih čim pre.

Lupkanje je najzlokobnije. Ono najavljuje problem na motoru, što znači da će eventualna popravka biti skupa. Ukoliko se lupkanje čuje konstantno, trebalo bi proveriti nivo ulja. Postoje takođe i lakši udarci, koje prouzrokuju podizači ventila, što može da se reši podešavanjem.

Ukoliko čujete bilo kakav čudan zvuk koji dolazi iz motora, obavezno ga proverite.

„Čudni“ problemi

Ovakve stvari se ne dešavaju svaki dan, ali s vremena na vreme znaju da nam zadaju glavobolju. Primera radi, primećujete da vaš ljubimac troši više goriva nego inače a da niste promenili stil vožnje. U tom slučaju je neophodna provera i eventualno podešavanje.

Ono na šta posebno treba obratiti pažnju su gubitak snage i neuobičajeni zvuci pri promeni stepena prenosa (tu se ne ubraja „krljanje“ prilikom manuelnog menjanja stepena prenosa, jer to je obično greška vozača) kao i na neravnomeran rad motora.

Kada motor teže startuje u izvesnim situacijama, memorišite ili zapišite to. Ukoliko se takvo ponašanje nastavlja, konsultujte se s vašim mehaničarem ili ga upitajte o problemu prilikom prvog sledećeg servisa.

Obavezno pratite pokazivač temperature rashladne tečnosti.

Ukoliko ste radili modifikacije na vozilu, opremite ga meračem ulja pritiska i temperature ulja i pratite vrednosti koje pokazuju. Primetićete problem pre nego što doće do posledica.

Pratite neobične pojave na automobilu i zapisujte ih, što će vam biti od velike pomoći kada budete mehaničaru objašnjavali o čemu se radi. Ovo je zaista sjajan savet ako imate problem koji se javlja isključivo pri dužim vožnjama ili izvesnim vremenskim uslovima, ekstremnoj vrućini ili hladnoći, nakon obilnog pljuska i slično.

„Jogunasto“ ponašanje

Primetili ste „gremline“ u farovima ili električnom sistemu? Obratite pažnju na variranje intenziteta svetlosti farova kada automobil radi u „leru“, kao i na varijacije intenziteta prilikom vožnje. Proverite električne konekcije ukoliko neki dugmići ne rade s vremena na vreme, jer to može signalizirati potencijalan kvar.

Kutija s osiguračima je prvo mesto za proveru ukoliko nešto ne funkcioniše u okviru električnog sistema automobila. Ukoliko niste pronašli ništa sporno, sledeća stanica je autoelektričarska radionica. Mada mnogi žele da uštede, intervencija profesionalca je uvek isplativa na duge staze.

Najgore je kada dozvolite sebi ili nekom nestručnom licu da improvizuje na vašem vozilu. Kako su nam govorili roditelji kada smo bili mali? – „Sa strujom se ne igra“.

S vremena na vreme isključite audio uređaj i obratite pažnju na eventualna cviljenja, škripanja, lupkanja i ostale zvuke. Zapišite sve što čujete, kao i uslove pri kojima se problem dešava. Da li su točkovi biti zakrenuti? Da li je motor hladan ili u radnoj temperaturi? Da li se ikada pregrejao? Da li se zvuk čuje kada se skreće ulevo ili udesno i sl.?

Obraćanje pažnje na ponašanje vozila ne samo što može da spreči preterani odliv iz novčanika na duge staze, već može i da spasi život.

Vozite bezbedno, uvek i svuda.

Text: B.D.P.