Tehnikom kroz decenije
Smešten na samom ulazu u Audi Forum U Ingolštatu „Museum Mobile“, pored izlaganja znamenitih modela automobila, ima zadatak da predstavi tehnička rešenja koja su doprinela u istoriji neviđeno brzom razvojnom procesu koji je obeležio 20. vek.
U prvom delu naše reportaže osvrnućemo se na prve četiri decenije automobilizma: 1899.-1939. period kada su dramatična društvena događanja išla ruku pod ruku sa tehničkim progresom. Svaki automobil kreiran u ovo vreme, odražavao je kroz tehniku nadu za neku bolju budućnost, iako geopolitička realnost trenutka u kome je nastao često nije bila obećavajuća.
Doživljaj ove jedinstvene postavke Audijevog muzeja počinje usponom liftom na treći nivo, gde se vraćamo u 1899. godinu . Upravo na izmaku 19. veka August Horch, menadžer u kompaniji Karla Benza, osniva svoju firmu za proizvodnju automobila. Deceniju kasnije, nakon svađe sa poslovnim partnerima Horch osniva novu firmu. Izgubivši prvo na komercijalno korišćenje svog imena on se opredeljuje za naziv „Audi“, što je latinizacija njegovog prezimena. Ostalo je automobilska istorija.
Sa željom da izbegnemo uplitanje u više nego zamršene svojinske odnose konglomerata „Auto union“, koji su činili : Audi, DKW, Horch i Wanderer, u tekstu koji sledi pozabavićemo se nekim od najzanimljivijih eksponata muzeja.
Kolekciju otvara Horch iz 1902. Bio je ovo jedan od prvih automobila kod koga se snaga motor prenosila na pogonsku osovinu preko kardanskog vratila, umesto lanca, kako je bilo uobičajeno u herojsko doba automobilizama. Ovaj automobil nosio je u svom nazivu sufiks „Tonneau“, što je upućivalo karoseirjsku formu sa dva reda sedišta i pristup zadnjoj klupi sa zadnjeg dela vozila.
Audi Tip M – Pulman limuzina bio je 1924. godine jedan od najskupljih automobila u Nemačkoj. Pažnju stručne javnosti privlačio naprednim rešenjima motora, pogotovo izradom bloka od lake legure. Da bi se ilustrovali razlozi za visoku cenu, u Audijevom muzeju su izložili delimično razmontirano izdanje, gde se vidi koliko je zanatskog ručnog rada ugrađeno u ovaj automobil. Pored primerka u muzeju na celom svetu postoje još samo 2 Audija Tip M.
Tridesetih godina 20. veka, proizvođači intenziviraju napore da se se stvori narodni automobila. DKW-ov odgovor na zadatu temu je izdanje F1 promovisano na salonu automobila u Berlinu 1931. Imao je dva sedišta, revolucionaran pogon na prednje točkove i drvenu karoseriju. Izložen u muzeju je rariret sa četiri sedišta, čija je karoserija obložena imitacijiom kože. U osnovnoj varijanti F1 bio je najjeftiniji automobil na nemačkom tržištu.
Značajan iskorak u ono što se može se podvući pod pojam „moderan automobil“ bio je DKW iz takozvane „Schwebeklasse“, koji se pojavio 1934. Bio je to automobil pomalo ispred svog vremena zahvaljujući aerodinamičnom dizajnu i naprednom vešanju i transmisiji.
Pored toga što je privlačio poglede, Wandererov roadster W25K iy 1936. bio je rasadnik novih tehnologija. Zahvlajujući turbopunjaču, šestocilindarski motor, koji je konstruisao Ferdinand Porsche, razvijao je za ono vreme pažnje vrednih 85 KS. Pri tome maksimalna brzina iznosila je 150 km na čas. „Plivajuća“ osovina, razvijena u DKW-u omogućavala je do tada neviđeno držanje na putu i kontrolu prilikom brzinskog prolaska krivina.
Tridesetih godina 20. veka, na frontu luksuza i tehničkog savršensva vodila ljuta borba između Mercedesa i Horcha. August Horch uspeo je da pod okriljem Auto Uniona, plasira automobile koji su nosili njegovo ime. Interesanto je da su najluksuzniji modeli izlazili upravo u godinama kada je svet najviše osećao veliku ekonomsku krizu iz 1929. Pored toga, August Horch je još od prvog dana smatrao da su njegovi automobili bolji od konkurencije iz Štutgarta.
Audi je zamalo trajno ostao bez svojih trkačkih automobila sa kraja 30-ih godina. Nakon drugog svetskog rata, sovjetska vojska pronašla je ove automobile sakrivene u skladištu jednog rudnika. Ekspresno bivaju proglašeni ratnom odštetom i još ekspresnije prebačeni u Sovjetski Savez, gde im se narednih 35 godina gubi svaki trag. Američki kolekcionar Paul Karassik, poteže svoje diplomatske veze i kreće u potragu za ovim automobilima 1980. Činjenica da je detinjstvo proveo u Srbiji u porodici ruskih emigranata, omogućila mu je nešto olakšanu komunikaciju. Bilo je potrebno 10 godina da se u delovima dva od ovih automobila donesu iz Sovjetskog Saveza. Za gospodina Karassika to je bio emotivan projekt jer je kao dete gledao te iste automobile na čuvenoj „Grand prix“ trci u Beogradu 1939. Da podsetimo, reč je o trci održanoj na prvi zvaničan dan drugog svetskog rata 3. septembra, kada su Engleska i Francuska objavile rat Nemačkoj zbog njenog napada na Poljsku dva dana ranije. Na trci u Beogradu trijmfovao je Tazio Nuvolari u Auto Unionu D. Nedavno je muzejska zbirka kompletirana modelom D iz 1939. sa dvostrukim turbo punjačem. Nije saopšteno kolko je Audijev muzej koštalo zadovoljstvo otkupa ovog istorijskog vozila.
Audi 920, predstavljao je 1938. vrhunac razvoja direktorskih, iliti diktatorskih limuzina. Tehnologiju ovog modela činile su vrhunske komponete preuzeta sa Wanderera i Horcha. Interesantno je da je izloženi model pripadao istoj familiji od 1939. do 1998. Da ima nešto u graražiranju i redovnom održavanju, potvrđuje i činjenica da je ovaj automobil izložen u muzeju u originalnom ne-resturiranom stanju.
Drugi svetski rat donosi zaključno sa 1942. godinom, globalni prestanak civilne proizvodnje automobila. Nešto od ratne proizvodnje stidljivo je izloženo u muzeju bez velikog insistiranja na detaljima.
Ono što će uslediti nakon 1945. biće za kompanije iz ekipe „Audi i prijatelji“ skup naprednih ideja predratnih prototipova i naporan proces njihovog plasmana u proizvodne modele.
nastaviće se…
Tekst: Miroslav Schossberger
Fotografije: Vrele Gume, Audi
