U slavu automobilizma
Juče je obeleženo 65 godina od prve pobede Alfa Romea u modernoj Formuli 1. Doba junaka, zanesenjaka i pionira auto industrije je nosilo Alfa Romeo pečat, koji nije izbledeo ni do danas, kada se ova marka vraća na staze stare slave
Nakon ovog teksta, mnogima će postati jasnije zašto je Alfa Romeo, obeležio modernu istroriju automobilskog sporta i postavio tradiciju marke, koja uprkos globalizaciji tržišta, ostaje svojsktvena sebi.
Đuzepe „Nino“ Farina je bio neuistrašiv i nezadrživ tog vikenda pre 65 godina. Pobedio je ali i zabeležio prvi „het-trik“ u Formuli 1: pol pozicija, pobeda i najbrži krug. Naravno, titula svetskog šampiona na kraju sezone je bila samo epilog svih dešavanja
Povod za ovakve misli je jučerašnji jubilej, 65 godina od prve pobede Alfa Romeo bolida u novouspostavljenom Svetskom šampionatu Formule 1.
Bilo je to 13. maja 1950. godine, kada su četiri jednoseda „158-ice“ izašla na stazu u Silverstonu.
Prvi Formula 1 “het trik”
Jednosed Alfetta 158 nesumnjivo predstavlja jedan od najprestižnijih automobila u muzeju Museo Storico Alfa Romeo, i jedan je od najdragocenijih primeraka zahvaljujući svom svetskom sportsko-istorijskom značaju. Isti automobil danas slavi 65 godina od prve pobede Biscione-a u tada tek ustanovljenom Svetskom šampionatu Formule 1.
I zaista, 13. maja 1950. godine, četiri bolida „Alfetta“ zauzela su pozicije na stazi u Silverstonu u Engleskoj.
Vozila su bila poverena Đuzepeu „Ninu“ Farini, koji je na kraju sezone postao svetski šampion, kao i Luiđiju Fađoliju, Huanu Manuelu Fanđu, argentinskoj zvezdi u usponu koja osvaja titulu ’51. godine, ponovo sa bolidom Alfetta, i Regu Parnelu, britanskom vozaču koji je izabran u čast zemlje koja je bila domaćin prvog Šampionata.
Pravila tadašnje Formule 1 dozvoljavala su da automobili budu opremljeni motorima zapremine 1,5 litra sa superpunjačem ili 4,5-litarskim motorima sa atmosferskim usisavanjem
Poprište ovog izuzetnog obračuna tima Alfa Romeo bila je „Velika nagrada Britanije“ – „III Velika nagrada Kraljevskog automobilističkog kluba“ – koja je te godine dobila i naziv „Velika nagrada Evrope“ i odvijala se na stazi u Northemptonširu u konfiguraciji iz 1948. godine – Silverston, udaljen 65 km severno od Londona, je staza koja je ponikla na mestu bivšeg aerodroma Kraljevskog vazduhoplovstva i bilo joj je suđeno da postane jedna od najspektakularnijih pozornica Formule 1. Nakon što je karirana zastava između krivina Ebi i Vudkot označila kraj, kralj Džordž VI lično je čestitao svim vozačima „Alfa tima“ na izuzetnom rezultatu: pol pozicija (Farina), pobeda (Farina) uz još dva mesta na podijumu, najbrži krug (Farina) i vodeće mesto u ligi tokom Velike nagrade. Tako je „Nino“ Farina kući poneo i prvi „het trik“ u Formuli 1.
Farina je pobedio u toj trci, a druga dva mesta na podijumu takođe su pripala brendu Alfa Romeo – automobili milanskog proizvođača dominirali su u trci, a isti scenario se ponavljao tokom celog Šampionata. Tokom sezone, publika je trio Farina-Fađoli-Fanđo nazvala „3F“, a zajedno sa brendom Alfa Romeo, oni su visoko uzdigli ime Italije u međunarodnom automobilizmu, u delikatnom istorijskom trenutku, kako za zemlju, tako i za sam Alfa Romeo.
Nova era
To je bio početak nove ere u trkačkom svetu. U narednim decenijama, Formula 1 će postati „kraljica“ svoje kategorije, privlačiće najviše pažnje javnosti i postaće pravi globalni fenomen, a i sam Alfa Romeo će nastaviti stazom neverovatne komercijalne ekspanzije i međunarodne slave.
Model 158 bio je rezultat projekta iz 1938. godine, a „Alfetta“, koja je zadržala konkurentnost i dvanaest godina kasnije, doduše sa pauzom nametnutom događajima na svetskoj sceni, i dalje je bila u fazi tehničkog razvoja.
Pravila novoosnovane Formule 1 dozvoljavala su da automobili budu opremljeni motorima zapremine 1,5 litra sa superpunjačem ili 4,5-litarskim motorima sa atmosferskim usisavanjem: model 158 poseduje 8-cilindrični redni motor sa 1479 cc i kompresorom, koji je od početne snage od 195 KS iz ’38. godine naknadnim razvojem do Silverstona ’50. godine došao sa skoro 300 KS. 1951. godine, sa modelom „159“ koji predstavlja evoluciju modela „158“, motor je dostigao maksimalnu snagu od 425 KS (450 na testiranju), zahvaljujući dvostepenom kompresoru i čitavom nizu drugih poboljšanja. Pravila nisu postavljala granice po pitanju težine automobila, niti količine goriva u rezervoaru.
Alfa 158 je pokretana 8-cilindričnim rednim motorom sa 1479 kubika zapremine i kompresorom, koji je od početne snage od 195 KS iz ’38. godine naknadnim razvojem do Silverstona ’50. godine došao sa skoro 300 KS
Nadmoć modela 158 na Silverstonu imala je veliku simboličnu vrednost za Alfa Romeo.
Sportska dostignića modela Alfetta bila su pokretačka sila za preporod brenda Alfa, nakon poteškoća i štete prouzrokovanih svetskim ratom koji je neminovno ostavio traga. Alfeta 158 bi trebalo da se smatra poslednjim modelom iz predratne ere ovog brenda. Nakon što je Fanđo 1951. godine osvojio drugi šampionat sa modelom „159“, Alfa Romeo se zvanično povukao iz automobilskih trka kako bi radnike i opremu usmerio na serijsku proizvodnju.
