Airbus kreirao radikalno pogonsko rešenje u vidu odvojivih čaura s gorivnim ćelijama (VIDEO)

Airbus je predstavio svoja rešenja vodoničnih gorivnih ćelija smeštenih u čaure, koje se mogu montirati ispod avionskih krila

Svaka čaura sadrži propeler, gorivo, motore, rashladni sistem i konstrukciju neophodnu za isporučivanje potiska neophodnog za letove na duge distance. Ove jedinice su dizajnirane tako da mogu lako da se skidaju i montiraju nakon odnosno pred početak leta, da bi se ubrzale neophodne pripreme i održavanje.

Airbus se nada da bi ove čaure mogle da naprave revoluciju u vazdušnom saobraćaju i začnu novu eru letova s nultom emsijom.

Što se samog dizajna tiče, tri čaure s vodoničnim gorivnim ćelijama se kače ispod avionskih krila. Vodonik i vazduh su uskladišteni unutar svake individualne čaure i kanalisani su ka gorivnoj ćeliji, gde se kombinuju u cilju generisanja električne energije.

Vodonik u velikoj meri obećava kao ekološki podobno gorivo, jer se ovaj gas može kombinovati s kiseonikom u cilju dobijanja električne energije, a jedini nusprodukt ovog procesa je voda.

Dobijena struja napaja elektromotor koji pokreće propeler s osam lopatica. Sami propeleri su oblikovani tako da obezbede dodatni potisak tokom faze poletanja i penjanja, kažu u Airbusu.

Konfiguracija u vidu čaure je jedna od nekoliko opcija koje Airbusovi inženjeri razmatraju u okviru misije iznalaženja ekološki podobne pogonske alternative unutar aktuelnog načina funkcionisanja avio-saobraćaja, koji u velikoj meri zagađuje životnu sredinu.

„Sistem „čaura“ je sjajna polazna tačka za dalje podsticaje u razvijanju vodonične tehologije na planu komercijalnih letova“, kaže Glen Luelin, potpredsednik Zero-Emission Aircrafta. „Ovo je jedna od opcija, a mnoge druge će biti konceptualizovane pre nego što napravimo konačan izbor, a donošenje te odluke se očekuje do 2025.“

Prethodno istraživanje je utvrdilo da doprinos avio-saobraćaja ukupnim klimatskim promenama iznosi 3,5 odsto. Oko dve trećine potiče od kondenzacionih tragova i druge emisije nevezane za ugljen-dioksid, a obimna istraživanja imaju za cilj da pronađu alternativna goriva, smanje emisiju i povećaju efikasnost.

U septembru, Airbus je obelodanio planove vezane za flotu aviona s nultom emisijom, koji bi prevashodno bili pogonjeni vodoničnim gorivom. Kompanija je istakla tri nova aviona koja će činiti „Zeroe“ flotu.

Kako funkcionišu vodonične gorivne ćelije?

U ovim gorivnim ćelijama se stvara električna energija koja napaja bateriju i motor, na taj način što se mešaju vodonik i kiseonik u posebno obrađenim pločama, koje se kombinuju u cilju stvaranja mnogostrukih slojeva koji čine stogove.

Stogovi gorivnih ćeija i baterije, omogućili su inženjerima da komponente učine znatno kompaktnijim, tako da se one mogu instalirati i unutar putničkog automobila, mada se redovno koriste za potrebe autobusa i drugih velikih vozila. Vozovi i avioni se takođe prilagođavaju vodoničnom pogonu.

Kiseonik se prikuplja iz vazduha kroz usisni sistem, obično kroz masku hladnjaka, dok je vodonik uskladišten u aluminijumskim rezervoarima, koji se automatski plombiraju u slučaju incidenta da bi se sprečilo curenje. Ovi sastojci se spajaju, kreirajući iskoristiv elektricitet i vodu kao nusproizvod, što ovu tehnologiju čini jednom od najtiših i ekološki najpodobnijih trenutno.

Smanjivanje količine platine koja se koristi u stogovima je gorivne ćelije učinilo jeftinijim, ali upotreba retkih materijala ograničava širenje njihove upotrebe. Ipak, dobre vesti su da naučnici već sada iznalaze jeftinije i efikasnije materijale, koji će naći svoju primenu već u bliskoj budućnosti i učiniti gorivne ćelije dostupnijim i upotrebljivijim.

Nedavna istraživanja pokazuju da bi automobili pogonjeni gorivnim ćelijama mogli da izazovu baterijske elektromobile u nastojanju da se putevi „očiste“ od zagađenja. Naravno, da bi se to postiglo, imperativ je izgradnja odgovarajuće infrastrukture.

Airbus je svoje avione nazvao „Turbofan“, „Turboprop“ i „Blended-Wing Body“, a u upotrebu bi trebalo da uđu 2035.

„Turbofan“ dizajn u najvećoj meri podseća na postojeće, regularne avione, s tim što motori počivaju na krilima. Imaće kapacitet do 200 putnika i po Airbusu, raspolagaće radijusom od 3.700 kilometara bez dolivanja goriva.

Mada ovo neće omogućiti letove preko Atlantika, pokriće mnoge druge kontinentalne rute.

Što se „Turboprop“ dizajna tiče, on je namenjen za kratke distance i funkcioniše uz pomoć propelera. Mada je nešto manji i dalje je sličan konvencionalnim avionima. Ipak, on raspolaže dvostruko manjim kapacitetom u odnosu na većeg „brata“, s prostorom za oko 100 putnika, koji će moći da budu prevezeni do daljine od oko 1.850 kilometara.

Najkarakterističniji i najradikalniji koncept je „Blended-Wing Body“ avion, čija se krila praktično čine jednu celinu s trupom aviona u „V“ formi. Što se njegovih specifikacija tiče, one su slične „Turbofanu“, ali njegov „čudan“ oblik pruža čitav niz mogućnosti, poput većeg kabinskog prostora, ali i više prostora za tankovanje goriva.

Vrele Gume