Yugo 45

Potrčala Zastava 102

Prenosimo Vam jednu više nego zanimljivu priču koja se desila u doba prosperiteta i velikog napretka nacionalnog proizvođača automobila. To je novinski članak iz 1979. godine, pod naslovom POTRČALA ZASTAVA 102 i predstavlja posetu dvojice reportera ispitivanjima novog Zastavinog modela JUGA 45, tada još uvek pod radnim naslovom ZASTAVA 102.

Avgust 1979: Kraj je meseca, novo godišnje doba na vidiku. Glavna turistička sezona je minula, nema više gužvi u jugoslovenskim letovalištima. U tišini i po znatno nižim pansionskim cenama može da se provede odmor u mnogim našim turističkim mestima… Eto, na primer, na prekrasnom Mljetu, ostrvu-nacionalnom parku, u „Meliti“, već sredinom septembra kompletni hotelski pansion u trajanju od sedam dana staje samo 1490 dinara, dok je ta cena, sada, u avgustu, skoro duplo veća (2660 dinara)… U Porečkim bungalovima „Plava laguna“ sedmodnevni pansion još je jeftiniji: 640 dinara… Najpovoljnije ponude imaju i šibenski hotel „Ivan“ (1480 dinara), opatijski „Adriatik“ (1690), hvarski „Bodul“ (1380)… Za crnogorsko primorje pozovite „Montenegroekspres“, a ako ste više za jezera, reke, planine, banje – na Goču, u Ivanjici, na Jastrepcu, Kosmaju, Kopaoniku, u Mataruškoj banji… jednodnevni pansioni se kreću od 140 do 160 dinara… Ipak, vratimo se na Jadran, tačnije u jedan od gradića na jadranskoj obali (ime će mu ostati tajna – zbog privredne špijunaže!), gde kragujevačka Zastava testira svoj najnoviji model – Zastavu 102, našeg budućeg „Jugića“…

„Posle laboratorijskih ispitivanja otpočele su i drumske provere najnovijeg modela iz Kragujevca – Zastave 102. Prvim kilometrima novorođenčeta prisustvovali su i naši reporteri“

Posle devetodnevnog telefoniranja i jednog puta u Kragujevac – stigao je dugo čekan odgovor. Moći ćemo da prisustvujemo testovima zastave 102 – automobila koji će da upotpuni gamu proizvoda između “Fiće” i “Stojadina”.

Videćemo ekskluzivan „Zastavin“ model za koji je projekat izrađen u Zavodima, uz saradnju sa Fiatom.

Prva informacija o novorođenčetu iz Kragujevca, pojavila se prošle godine. Prilikom proslave 125 godina Zavoda, drugu Titu je poklonjena zastava 102, ručno izrađena.

Naravno, foto-reporteri su iskoristili priliku i pojavile su se fotografije.

Ali, kako automobil nije bio postavljen za poziranje, u novinama su uglavnom objavljeni crno-beli fotosi, na kojima su se videli samo pojedini detalji, dok su ostale zaklanjali fikusi. Zahvaljujući predusretljivosti ljudi iz Zavoda, „Čovek i automobil“ je dobio izuzetnu priliku da njegovi reporteri budu u „drumskoj laboratoriji“ dva dana.

Mogli smo da gledamo, opipamo, pitamo, zavirujemo. Prilika koja se ne ukazuje često. Pogotovo što fabrike automobila ne vole, uglavnom zbog privredne špijunaže, da daju bilo kakve precizne informacije, pre nego što se vozilo ponudi kupcu.

Mesto sastanka je bio jedan od gradića na jadranskoj obali. Obećali smo da ne otkrivamo njegovo ime.

Tu nas je čekala Zastava 102, koja je posle laboratorijskih ispitivanja u OUR Zastava razvoj tek krenula na svoju prvu „trku“ po jugoslovenskim putevima.

Već sutradan smo bili na licu mesta. Priznajemo, neko iskustvo o tome kako izgledaju ova ispitivanja nismo imali. Čak taj, za nas misteriozni „tajni“ poligon je izgledao sasvim obično.

Da nismo imali vodiča sigurno bismo prevideli čunjeve kraj puta, koji su obeležavali trasu gde se mere performanse.

Sigurno bi prevideli i automobil zbog koga smo došli. 
Bio je parkiran s leve strane puta. Hauba je bila podignuta, a mehaničar i probni vozač su upravo uključivali instrumente za merenje potrošnje goriva. Nekoliko metara iza Zastave 102 bio je parkiran beli ”Stojadin”, kojim je prevožena dodatna oprema.

Imali smo pratnju, inače bi nas ljudi koji su poslovali oko Zastave 102, sigurno „ubedili“ da nastavimo put čim smo počeli da zavirujemo. Ovako su nas samo gledali s čuđenjem. Nisu mogli da sakriju pitanje „otkud vi“.

Čvrste noge
Tako smo se našli oči u oči sa trenutno najtajanstvenijim automobilom u Jugoslaviji. I foto-reporter Slobodan Jeftović i ja imali smo priliku da vidimo pomenute fotografije iz Kragujevca. Međutim, fotografije su jedno, a pravi automobil, ipak, sasvim drugo.

Nešto kraća od Zastave 101, sa troje vrata, njena mlađa sestra Zastava 102 izgleda mnogo čvršće i robusnije. Čudan je osećaj kad se sedne u skup auto.

A ovaj je sigurno najskuplji u koji smo mogli da sednemo. Nezvanično smo saznali da probni model ručne izrade staje 250 miliona starih dinara.

Unutra je sve novo. Instrumenti, tabla sa prekidačima, volan – ništa ne podseća ni na jedan „Zastavin“ ili „Fiatov“ model.

Pomalo skeptično pitamo da li su to smislili Italijani.

„Ne“ – glasio je odgovor.

– Dobro, nisu Italijani, sigurno neki evropski dizajn centar, tvrdoglavi smo.

„Jeste, smislili su dizajneri, ali iz Kragujevca“, objašnjavaju nam.

Volan sasvim novog oblika, a pri tom su svi prekidači pri ruci. Slično rešenje „vozačkog prostora“ smo već mogli da vidimo, ali u vrlo skupim automobilima.

Tek što smo se razbaškarili po automobilu, morali smo napolje. Testovi se nastavljaju po ranije utvrđenom planu. Kolega Jeftović žuri da spremi aparate, a Zastava 102 kreće u svoju uobičajenu prepodnevnu turu.

Meri se potrošnja goriva, prvo pri prosečnoj brzini od 40 kilometara na čas, pa 60, 80, sve do 140 na sat. Čak i kad juri i 140 km/č veoma je stabilan.

Šta sve može Zastava 102 na drumu, uočili smo nekoliko časova kasnije.

Pobeći novinarima

Za volanom se nalazio probni vozač Slaviša Jovanović, koji nam je objasnio zašto auto odlično leži. Nama, pri pogledu na kilometar sat gde skazaljka stoji na cifri 140, nekako više i nije stalo da to i vidimo.

Jadranska magistrala kao za baksuz puna krivina, a Slavišina noga nikako da se digne od pedale za gas.

Interesantno, ali u autu ništa ne huči, sem specijalnih instrumenata, koji su montirani tačno ispred sedišta za suvozača.

Njima se meri temperatura motora, ulja, tečnosti za hlađenje u bloku i hladnjaku…

Tu su i instrumenti koji beleže koliko je puta automobil upaljen, koliko je puta promenjena brzina, koliko se puta pritskala kočnica.

Svi ovi podaci biće dragoceni ljudima koji ispituju ovaj automobil.

Jer, on će se voziti dok se tako reći ne raspadne, a onda se rasklapa i ponovo počinju merenja, koja će pokazati da li treba nešto da se menja.

Vožnja je završena.

Sedimo u restoranu i onako iz daleka pokušavamo da dođemo do nekog podatka. Na većinu pitanja dobijamo odgovor u obliku ljubaznog osmeha.

A onda Keza, inače naš stari poznanik sa auto-trka, priča dogodovštine iz vremena kada su testirali Zastavu 101.

– E onda su nas novinari jurili po ceo dan, kaže Keza. – Mi u planinu, oni za nama, mi na more – evo opet neko „špijunira“. Ali, i pored svih potera, uvek smo uspeli da im izmaknemo.

– Nego, kako ste vi stigli? – upitao je Keza.

Umesto odgovora sada se mi smeškamo. Kako smo saznali da je Zastava 102 počela da se testira, ipak je profesionalna tajna.

Dok se s probnim vozačima nadmudrujemo u stilu ko će od koga izvući informaciju – za susednim stolom ispitivači vozila prave plan za po podne. Krajičkom uva čujemo – „promenićemo gume, da bi uporedili rezultate testova“.

Za volanom je Tomislav Josifović, pripadnik stare garde Zastavinih probnih vozača.

Foto-reporter ga moli da upali svetla dok vozi po makadamu. Sa upaljenim srednjim svetlima i žutim farovima za maglu, dok vijuga uskim makadamom, Zastava 102 podseća na reli-auto.

Kao da nam čitaju misli, ljudi koji prate rad ovog novorođenčeta kažu da će biti veoma pogodan i za sportsku vožnju. Čvrsta karoserija bi trebalo da s lakoćom podnosi sve napore takmičenja. Vozač Jovanović dodaje:

„Ma to je pravi auto za trke“.

U testiranom automobilu nalazio se običan motor Zastave 101. Međutim, zbog lakše karoserije i bolje aerodinamičnosti, kao da u Zastavi 102 ima više snage. U stvari ovaj „višak“ snage je rezultat manjeg broja kilograma po konjskoj snazi.

Toma vozi oštro strmim vijugavim putem.

Pored nas dvojice, u automobilu je još 180 kilograma dodatnog tereta. Međutim, Zastava 102 nije ni za trenutak zastenjala. Naprotiv, stekli smo utisak da bi automobil mogao da juri i brže.

Puna pluća 
Naravno, pitanje je s kojim će se motorom ovaj automobil pojaviti na tržištu. Ranije je zvanično saopšteno da u obzir dolaze motori od 900 i 1100 kubika. Kad smo upitali da li će 102 imati “Stojadinov” motor – nismo dobili odgovor.

Kao što se zna, nije uobičajeno da fabrike automobila unapred informišu o broju konjskih snaga, stepenu kompresije, obrtnom momentu onih motora koji će se ugrađivati u novi model.

Naš je utisak, posle dvodnevne vožnje, da je motor “Stojadina” prosto stvoren za Zastavu 102. Videćemo za šta će se Zavodi opredeliti.

Tek sutradan, kad smo sredili utiske, detaljnije smo razgledali karoseriju.

Zadnja sedišta mogu da se „spakuju“, slično kao u “Stojadinu”, tako da se za čas stvori komotni prostor za veći prtljag.

U automobilu su ugrađeni sigurnosni pojasevi učvršćeni na „tri tačke“, kako to već nalažu propisi o bezbednosti saobraćaja.

Vrlo originalno rešeno je pričvršćivanje pojaseva za pod automobila. Nažalost, zbog fabričke tajne, ne možemo da kažemo kako je to učinjeno, ali nešto slično kod nas još nije viđeno.

Prednja sedišta se komotno pomeraju unapred i unazad, ali su nešto niža nego u “Stojadinu”. Ovako je rešenje izabrano, kako su nam objasnili domaćini, da bi i za dugonoge vozače bilo dovoljno prostora.

I ručica menjača ima sasvim novi oblik, koji će obradovati sve one buduće kupce koji vole da sede daleko od volana.

Više provokacije radi, upitali smo kako koči auto.

„Odlično“, odgovorio je Slaviša i pritisnuo kočnicu. Auto nije vibrirao, niti se tresao, ali je malo nedostajalo da se mi sudarimo sa mernim instrumentima kraj naše glave.

Kočnice od “Stojadina”, koje je nasledio 102, u tome smo se uverili, vrlo su efikasne.

Naš – dvaput jeftiniji
Ljudi iz tima koji vrši testove na Zastavi 102 rade u tri smene. Ovih dana treba da počne da trči još nekoliko ovakvih automobila. A cela ova „drumska laboratorija“ će se, kad pređu određen broj kilometara, preseliti na drugi teren.

– E tu će biti veselo, žale se vozači. – Voziš po makadamu svaki dan, posle te mesec dana bole sve koščice!

Na ovim lošim putevima, kako su nam objasnili, videće se kako karoserija podnosi teške terene, kako se ponaša tzv. vešanje…

Uostalom, dogovarali smo se da ih opet posetimo na jednom ovakvom testu.

Ukoliko nam se ukaže mogućnost, opisaćemo kako Zastavi 102 prijaju loši putevi.

Za ova dva dana zapazili smo i jedan automobil, slične koncepcije, ovome iz Kragujevca, koji je vožen maltene istim režimom kao i 102.

Objasnili su nam da je uobičajeno da fabrike vrše uporedni test svog novog modela sa automobilom koji se već proizvodi. Na osnovu kasnijih merenja mogu da se upoređuju određena rešenja.

Naravno, moraćemo da prećutimo o kome automobilu je reč, ali možemo da se upoređuju određenja izvođenja. Biće vrlo zanimljivo uporediti njihove rezultate, pogotovo što je ovaj strani dvaput skuplji od novorođenčeta iz Kragujevca, koji treba da se pojavi u prodaji, kako je najavljeno, 1980. godine.