No limit
Bogati su sve bogatiji. Da li je posedovanje milionski vrednog automobila iz limitirane serije, jedan od načina da se bolje osećaju? Jer, u iskrenu ljubav prema automobilu starom 50 godina, ne možemo a da ne posumnjamo
Kada je Mercedes objavio da SLS šalje u penziju, stekao se utisak da je taj model zadesila sudbina prevremeno ražalovanog borca, koji je pružio puno, i koji je tek trebalo da pokaže najbolje od onoga što ume. Poslednji od ove familije, model GT, „trčaće“ poslednju štafetu za nosioca „Gullwing“ krila, automobila koji će ostati upamćen kao uspešan trkač hladnog dizajna. Mercedes-Benz „SLS AMG GT Final Edition“ kako glasi pun naziv, biće proizveden u 350 primeraka. Njihov broj diktira krajnju cenu za koju se pretpostavlja da će u budućnosti, uz podršku imena i tradicije, konstantno rasti… Ipak, mnoga pitanja se sama nameću! Šta su uopšte limitirane serije? Dokle će rasti astronomske cifre ? Kako „sklopiti“ svoju računicu u investiciju ?
Dve škole
Mercedes SLS je tvorevina kojom se svaki Nemac diči a u toj međusobnoj „ljubavi“ između automobila i nacije nalazi se opšte prihvaćen stav da su karakteristike najsnažnijeg SLS prosta refleksija najboljih osobina nemačke industrije. Dok su Italijani skloni da izmisle „igru“ i pravila u njoj, Nemci su praktičniji u savladavanju istih pravila i „prašenju“ Italijana u njihovoj igri. Skloni su da se „dovijaju“ na brzinu, kako bi pre svega žensku lepotu pretočili u delo koje će i njih same nadživeti! Tako je sa slikarstvom, tako je sa vajarstvom, tako je i sa automobilima… „Vajari“ iz Maranela i Bolonje to najbolje znaju! Oni možda ne znaju da naprave auto kojem ćete biti zahvalni nakon 5 miliona pređenih kilometara, ali zato konstruišu vozila koja ščepaju za srce pa ga kasnije seckaju na parčiće. Ta nit koju su oni stvorili sa životom, oponašajući ga do detalja u karakteru svojih automobila, dodavajući slatko tamo gde treba, i oduzimajući ono gorko, stvaralo je decenijama od tih vozila svojevrsni omaž životu. E, tu se krije cena njihovih limitiranih serija! Sa druge strane, Nemačka domete svojih limita traži na drugoj strani. Precizno, strogo, konkretno i jače nego li bilo šta oko njih, e, to je recept kojim oni sa krutom preciznošću uspevaju da nadomeste nedostatak lepršavih emocija „proizvedenih“ na toplim vetorovima sredozemlja. U nadmetanju koje traje više od pola veka, svet se podelio na dve „hemisfere“, na one koji vole strogu preciznost Mercedesa, i one koji vole toplinu i neukrotivost jarko crvene Ferrari boje. Kako se to nadmetanje kroz godine broji u valutama?
Nedavno je na aukciji ponuđen Ferrari 250 LM kao jedan od takvih, kažemo jedan, jer je decenija i malo više u ovom veku, svedok da ih je bilo poprilično. Radi se o modelu iz 1964. godine, 24. u nizu od 32 koliko ih je njegova serija ima. Procenjuje se da će njegova vrednost dostići cenu od 12, do 15 miliona američkih dolara, čineći od njega malo „božanstvo“ među automobilima. Proizveden je 1964. godine, veoma simboličnog jula meseca, u znaku Lava, pa je kako doliči uspeo da „upije“ sve najbolje od sunčanh prostora sa kojih je potekao. Još poznat i kao Chasisi 6107, za svoju dugovečnost može da zahvali prvobitnoj nameni koja mu je za razliku od ostalih modela iz serije bila da služi kao vikend, a ne trkačko vozilo. Do sada je menjao nekoliko vlasnika, jedan od njih je odlučio da ga vrati korenima tako da je učestovao na trci 24 časa Daytona gde je zauzeo 8. mesto u svojoj klasi. Od 1983. godine se nalazi u vlasništvu bogatog japanskog kolekcionara, a iako nije redak kao njegov srodnik, Ferrari 250 GTB/4 NART Spider, on cenu „pravda“ dugovečnošću koju ostali sportisti ni upola ne dožive. Još jedan adut mu je i vanvremenski dizajn, koji će ostati atraktivan čak i kada automobili više ne budu doticali tlo pod sobom, kad se možda ni ne budu zvali tim imenom… 250 LM uzet je za primer dinamičnosti koja vlada na tom mističnom tržištom koje je za nas ostaje skriveno iza velikih i masivnih vrata akcionarskih kuća. Isti model sa svojom cenom ne može da uđe čak ni u prvih 5 na listi najskupljih koja se svake godine menja, na kojoj se znaju „nosioci“, znaju i cene, ali se retko saznaju imena kupaca koje kao da je sramota cifara koje su utrošili…
A koliko se troši?
Istina je niko ne zna koliko se troši! Često se dogodi da cene čak ni ne budu objavljene te tako entuzijastima ostaje da „puste“ mašti na volju i nagađaju koliko je „ovaj“ ili „onaj“ put utrošeno, i koji je broj u aukcijskoj sali nudio više za automobile starije od većine prisutnih.
Ferrari 250 GTO (1963.) 52 miliona $
Rekorder, apsolutni šampion svega što je ikad prodato a da se nazvalo automobilom je Ferrari 250 GTO iz 1963. godine! Pripadao je kolekcionaru Paulu Pappalardu iz USA koji ga je davne 1974. godine kupio i restaurirao da bi zatim učestvovao sa njim na mnogim revijalnim trkama, između ostalih, i na Le Mans Classic trci održanoj 2002. godine. Broj šasije, verovatno najbitnija stavka svakog „polovnog“ Ferrarija, je 5111. Taj broj garantuje da je upravo ovaj automobil učestvovao na Tour de France daleke 1963. godine i pobedio vožen od strane francuskog vozača Jeana Guicheta! I da, umalo da zaboravimo cenu, pratite sad dobro i budite sigurni da nismo „častili“ sa nulama – 52 000 000 $!
Ferrari 250 GTO (1962.) 35 miliona $
Sledeći na listi je opet GTO ali iz 1962. godine, opet iz serije italijanskog proizvođača, ređa od najplemenitijih metala, serija od čijih je 33 modela svaki priča za sebe vredna bogatstva omanjih država. Ovaj model, drugi po rekordu, prodat je za 35 miliona američkih dolara! Motor , 3,0 litarski V12, je preuzet iz modela Testa Rossa, dok je šasija „pozamljena“ sa 250 GT SWB. Cifra dodatno dobija na zvučnosti jer je 1962. godine, kada je GTO počeo da se prodaje na teritoriji USA, cena iznosila tek 18 hiljada $!
Mercedes – Benz W196R 29,65 miliona $
Treće i poslednje preostalo mesto na podijumu najskupljih zauzima Mercedes – Benz W196R koji je učestvovao u Formuli 1 1954. i 1955. godine pritom osvojivši 9 od 12 trka! Pola zasluga za visinu cene „duguje“ legendarnom Fanđu koji je „izvlačio“ ono najbolje iz njegovog 2,5 litarskog agregata tokom tih trka. Od svih modela ove seriju koji su ikada proizvedeni, jedno je ovaj dospeo u privatno vlasništvo i to na Goodood Festivalu brzine gde je astronomska cena od 29,65 miliona $ bila dostojna automobila i fešte na kojoj se nadmetanje odigralo.
Bugatti Type 57SC, preko 22-23 miliona $
Potom nam u odabrano društvo stiže model diskutabilne pozicije. Kažemo diskutabilne, jer se njegova prava cena ne zna! Bugatti Type 57SC Atlantic je prodat po ceni koja u procenama varira između 22 i 23 miliona evra, ironija je da konkretnu „brojku“ nikad nećemo ni otkriti jer je vlasnik zahtevao da ostane anoniman, a oni koji su prodali automobil bi po toj cifri bi za njegovu „sreću“ učinili i mnogo više od pukog čuvanja privatnosti… Uz to, anonimni srećnik je u sopstvenu garažu „smestio“ tek jedan od preostala dva modela, a opet od tek 4 proizvedena modela!
Ferrari Testa Rossa iz 1957., 19,39 miliona $
Dalje na listu pristiže Ferrari Testa Rossa iz 1957. godine prodati po ceni od 19,39 miliona $. Njegovo ime u prevodu znači „crvena glava“, deo je serije koju je fabrika proizodila 1957. i 1958. godine i koja je osvajala Le Mans u tri navrata!
Mercedes Benz 540K, skoro 11,7 miliona $
Još jedan predstavnik nemačke škole je tu, Mercedes Benz 540K, još poznat i kao serija W24. Predstavljen je 1963. godine na sajmu automobila u Parizu, jedan je od ukupno proizvedenih 419 primeraka, pogoni ga 5,4 litarski agregat od 115 KS a prodat je po ceni od 11,7 miliona $!
Ferrari 250 GT California LWB, 11,2 miliona $
Proizvođač koji u globalu vlada ovom listom dao je i naredni model u poretku, opet prepoznatljivog imena i brojke koja se najčeće do sada pominjala, Ferrari 250 GT California LWB. Model proizveden 1960. godine je na aukciji dostigao vrtoglavu cenu od 11,275 milona $ i tako se svrstao u za njega možda još vrednije društvo „besmrtnih2 iz Maranela. Za kraj ostaju dva američka modela uz koje se spretno „smestio“ još jedan Britanac.
Ford GT40, 11,5 miliona $
Automobil čiji se dizajn nije promenio čak ni kada su odlučili da ga podmlađenog opet prodaju pre par godina, vanvremenski, uvek atraktivni, slabo praktičan, strašno bučan i svima po volji – Ford GT40! Najskuplji prodati američki automobil je na licitaciji koja je održana u Kaliforniji dostigao cenu od 11,57 miliona $!
Duesenberg, J Murphy Bodied Coupe, 11 miliona $
Sledeći po istorijskom maksimumu cene je manje poznat proizvođač luksuznih automobila Duesenberg sa modelom J Murphy Bodied Coupe iz 1931. godine. Kompanija je kratko poslovala, od 1913. do 1937. godine, i u tom periodu pravila limuzine vrhunske klase što ih je koštalo „glave“ u konačnom okršaju sa recesijom koja nije imala razumenjavanja za toliku „težinu“ luksuza na jednom automobilu.
Royale Type 41 Kellner Coupe, 9,8 miliona $
Poslednji na listi, model Royale Type 41 Kellner Coupe, kao još jedan predstavnik britanskog plemstva i proizvođača trenutno poznatijeg po „konjaži“ nego li po luksuznim limuzinama – kompanije Buggati! Ukratko, 1931. godine je proizveden, a 1937. godine prodat za 9,8 miliona $.
Za kraj…
Po strani nek ostane to što su limitirane serije postale izlizani trgovački trik, i patike su dobile takve serije, farmerice, sladoledi! Danas svako „hita“ da nabavi nešto limitirano gde je jedini limit količina trgovačke kreativnosti koju oni mogu da „prodaju“ a da ne uvrede kupca. Cena GT će rasti, možda i u nedogled kao što to upravo čine Ferrari modeli iz „hipi ere“ koji su davno premašili 8-cifrene dolarske cene. Ovaj automobil će zadržati svoju vrednost, zadržaće i sve od svojih delova na mestu i kroz mnogo godina kad i kosti mladića što ih trenutno sklapaju počnu da izdaju.
Suština svega je da iza ove priča stoji ona u kojoj je istinski bogatih pojedinaca sve manje, ali su zato oni sve bogatiji, dok je siromašnih sve više, i pritom su nikad siromašniji. I u meri sa kojom ta, neujednačena srazmera između dva društvena sloja nastavi da raste, rašće i cene automobila sa naše liste…
Pero Ivić