Da bi izmerio efikasnost pogonskog sklopa automobila, Green Team Twente je konstruisao posebnu testnu opremu, baziranu na TorqSense senzoru kompanije Sensor Technology Ltd iz Banberija u Velikoj Britaniji.
Green Team Twente nastoji da razvije najefikasniji vodonični automobil na svetu. Ovaj multidisciplinarni tim se sastoji od osoblja i studenata iz dva nizozemska univerziteta, Sakson Hoheskul i Univerzitet u Tventeu. On razvija novi automobil pogonjen vodonikom svake godine, s dizajnom baziranim na prošlogodišnjem modelu, naravno trudeći se da ga unapredi.
Pogon se sastoji od četiri DC motora koji pogone zadnji levi točak putem kardanskog vratila i posebno konstruisane menjačke kutije. Tu na scenu stupa odgovarajući senzor obrtnog momenta, RWT 410/420, proizveden od strane dugogodišnjeg partnera, kompanije Sensor Technology.
Prednost ovog senzora je što ima interfejs lak za baratanje, uz mogućnost preciznog očitavanja podataka. On takođe meri rotacionu brzinu i obrtni moment u isto vreme, što obezbeđuje tačnost kalkulacija vezanih za efikasnost.
Uz pomoć ove testne opreme, studenti su izmerili ugaonu brzinu vratila i generisani obrtni moment. Merenjem ulazne električne struje i napona kontrolnih jedinica motora, mogli su da odrede kombinovanu mehaničku i električnu efikasnost pogonskog sklopa. Zapravo, simulirali su se uslovi u trci, dok se sve očitavalo uz pomoć integralnog LabVIEW softvera. Ulazna i izlazna snaga, uz povezanu efikasnost, može biti digitalno procesuirana i skladištena uz pomoć ovog softvera.
Uz pomoć ove postavke, tim je izmerio efikasnost pogonskog skopa na što je više tačaka moguće, a zatim je izvedena trodimenzionalna kriva efikasnosti na osnovu njih. Uslovi pod kojima su testovi sprovođeni, bazirani su na podacima iz prethodnih trka, kao što su Shell Eco Marathon 2019. i Driver’s World Championship 2019.
Nakon eksperimentalnog određivanja efikasnosti, studenti su mogli da uporede idelan teoretski model s eksperimentalnim podacima.
Rezultati testiranja
Testovi su pokazali da se ovaj pogonski sistem pokazao višestruko boljim u teoriji nego u praksi, tako da prostor za unapređivanje uveliko postoji. Međutim, tim je takođe morao u obzir da uzme mehaničke limite motora, koji ne može biti redizajniran u okviru aktuelnog sistema.
Na osnovu testa, ekipa inženjera je bila u potrazi za alternativama, tako da je uradila simulacije različitih rešenja. Na kraju, izbor je pao na razvoj novog motora u glavčini točka, koji može da pruži željenu autonomiju.
Nakon što motor bude razvijen i kontroler kalilbrisan u odnosu na njega, sve može biti testirano u praksi, a zatim se dobijeni rezultati mogu uporediti sa starim pogonskim sistemom i odrediti dobitak.
Izvor: Dekarbonizacija motora No.1
