Beše nekad na prugama i drumovima
Početkom februara, ponovo smo se našli u geografskoj zoni „prestonica blizanaca“. Reč je o Beču i Bratislavi. U glavni grada Austrije stigli smo udobno redovnom autobuskom linijom kompanije FeniksGIZ
Suvišno je napomentu šta sve Beč može da ponudi nekome ko se ne odvaja od digitalnog foto aparata. Ipak, ovaj put Beč je samo bio baza za istraživanje 76 km udaljene Bratislave i tamošnjeg Muzeja saobraćaja.
Model po kome je ostvareno čuvanje blaga tehničke kulture Slovačke zaista je atraktivan i svuda primenjiv. Nekadašnji depo železničke stanice u Bratislavi sada je ogroman izložbeni prostor. Udruženje prijatelja železničkih vozila i nacionalni oldtajmerski klub iznajmljuju celu zgradu od države. Renta je uprkos uvođenju evra kao sredstva plaćanja ostala ista: 1 krunu godišnje.
Treba napomenuti da je nekadašnja Čehoslovačka 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, za razliku od velikog broj država, i dalje u velikoj meri bazirala železnički transport na parnim lokomotivama. Tome su doprinela brojna tehnička usavršavanja koja su računicu njihove ekplatacije i dalje činala isplativom.
Najstarija lokomotiva u muzeju proizvedena je u pogonima „Kraus Linz“ 1902. Intresantan je i podatak da je Škoda, počev od 1919. takođe bila prozvođač lokomotiva. Ispred muzeja izložen je tip Škoda Plzen iz 1947., bestseler u svoj klasi. Iz iste godine je i motorna dresina Tatra 15/52. Postavku upotpunjuje dizel lokomotva iz 60-ih i železnički kran nosivosti 10 tona.
Muzej je arhitektonski uređen kao železnička stanica sa početka 20. veka. Pored kancelarije šefa stanice sa sve telegrafom i telefonom, počasno izložbeno mesto zauzima arsenal poluga za skretnice.
Muzej saobraćaja u Bratislavi, daleko je od zbirke stariteta koji sakupljaju prašinu. Izloženi vozovi, kroz saradnju sa regionalnim uduženjima istoričara železničkog transporta, u više navrata godišnje voze putnike na nostalgična turistička putovanja i susrete starinskih vozova iz Slovačke, Češke, Austrije i Mađarske.
Automobilska postavka nas podseća na činjenicu da su Škoda, Tatra i Praga nekada pravili automobile koji ne samo da su konkurisali bilo čemu iz Nemačke, već su bogatašku klijentelu otimali i Rolls-Royceu.
Tatra 11 sa početka 20-ih bila je samo na prvi pogled tipičan automobil svog vremena. Upravo na ovom modelu genijalni konstruktor Hans Ledvinka, primenio je tzv. „kostur šasiju“, u neku ruku prvi korak ka kasnijim samonosećim karoserijama. U Tatri često ističu da je Ledvinki preko ramena često virio Ferdinand Porše.
U postavci domaće auto industrije počasno mesto zauzima Velorex. Dvosed sa 3 točka proizvod je recepta braće František: Baza od cevastih profila, motor sa Javinog motocikla i karoserija od kože kasnije plastične mase zvane igelit. Proizvođen od 1943. do 1971. Iako je predstavljao prečicu da pripadnici radničke klase dođu do automobila, a da ne budu na listi čekanja više godina, Velorex nije nudio ni minimum onoga što nazivamo „komforom“.
Na temu „šta bi bilo da je bilo“, moglo bi se razgovarati o prototipu „Locusta“ iz 1982. Ideja je bila da se osavremeni tadašnji Škodin kupe. Motor je za promenu trebalo da bude napred, a izbor je pao na onaj nama dobro poznati iz Zastave 101. Kakav bi to bio socijalističko – šmekerski auto, ostaje samo da nagađamo.
Interesantno je koliko su u Tatri bili zadrti po pitanju njihovog vazdušno hlađenog V8 motora. Isti se našao gotovo u celokupnom proizvodnom programu od kamiona, aerodainamičnih državničkih limuzina, do ovog američki stilizovanog prototipa kombija iz 1961.
Postavku neobičnih vozila iz II svetskog rata, definišu NSU Kettenkrad i mikro tenk Golijat. Prvi je bio kombinacija motocikla i tenka. Služio je za vuču topova, aviona, potvljanje kablova i transport vojnika. U posleratnoj oskudici oprobao se i kao traktor. Golijat je bio „paklena mašina za poneti“. Njime se upravljalo daljinski preko 600 metra dugog kabla. Zadatak mu je bio da se prikrade do neprijatelja i aktivira ekploziv koji je osmi malenog motora i gusenica činio najveći do njegove konstrukcije.
U muzeju u kome „red zavode“ Škode, ipak se našlo mesta je jednu majstorsku radionicu, prepunu Wartburga.
Muzej u Bratislavi funkcioniše kao svojevrsna zimska oldtajmer garaža. Izloženi primerci, koji su u privatnom vlasništvu na proleće kreću na skupve ljubitelja starovremenskih vozila. Prvi je zakazan tačno za prvi maj u Bratislavi.
Tekst: Miroslav Schossberger
Fotografije: Vrele Gume
