Online plus

Muzej oldtimera

99Pregleda

TRANSPARENTNO ČUVANJE OLDTAJMERA

Krajem decembra 2011-te našao sam se povodom redakcijskog zadatka u ustanovi “Klassik Stadt” u Frankfurtu. Ovde u delu grada gde već godinama unazad posluju auto dilerske kuće, u doskora napuštenu fabriku uselio se svojevrstan muzej oldtajmera.

Klassik Stadt
Osnovna, kao i svaka genijalna ideja, u suštini je jednostavna: Dobiti od grada na korišćenje neki zaboravljeni prostor, urediti i ostakliti boksove, ugraditi elektronsku zaštitu . Rezultat: sjajan prostor za čuvanje klasičnih automobila, koji zahvaljujući već pomenutom obezbeđenju ujedno služi kao muzejska postavka i šetalište za dokone posmatrače starovremenkih vozila.

Zvaničan naziv Klassik Stadt – u slobodnom prevodu Klasični grad, upućuje na mnogo više od prostog držanja oldtajmera u “vitrinama”. Ovde svoj poslovni prostor imaju radionice za restauraciju, mehaničari, firme za rentiranje oldtimera, po koja privatna kolekcija i nekoliko butika specijalizovanih za modne stilove koji odgovaraju vožnji starinskim automobilom ili motociklom.

Entuzijazam pre svega
Uvek sam bio mišljenja da dobre inostrane ideje treba, bez stida od nedostatka originalnosti, primeniti i u našoj praksi. Drugo moje dugodišnje uverenje glasi: Spoj entuzijazma sa profesionalno odrađenom poslovnom nadgradnjom daje izvanredne rezultate.

Da maksimalno pojasnim: Siguran sam da u svakom većem gradu u Srbiji postoji odgovarajući prostor koji bi se mogao dovesti u slično upotrebno stanje.

U Novom Sadu, to bi bez sumnje bila jedna od vojnih garaža u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Uzročno-posledična sprega po kojoj bi vojska trebalo da se u pravičnu finasijsku naknadu iseli, a gradski čelnici da nakon toga realizuju odavno najavljene ambiciozne proekte za privlačenje turista, nekako nikako da profunkcioniše.

Grad na dobitku
Korist za grad i tehničku kulturu očuvanja starovremenskih vozila je više nego očigledna. Grad bi dobio u regionu jedinstven turističko- muzejski sadržaj, a “oltajmeristi” priliku da po povoljnoj ceni garažiraju svoja omiljena vozila. Šupe i improvizovane garaže mogle bi postati stvar prošlosti.

Kontravrezna gradska tema iseljavanja tzv “kineske četvrti” – lavirinta majstorskih radionica, kraj tzv najuređenije plaže na Dunavu, mogla bi u prostoru ex vojne garaže, dobiti “hepi-end” kroz stvaranje atraktivne zanatske enklave sa kvalitetnom infrastrukturom.

Nešto slično, postojalo je u Bratislavi u Slovačkoj, gde je tamošnji muzej saobraćaja u napuštenoj železničkoj stanici, zapravo izrastao iz sličnog garažnog aranžmana. Sada je u fazi restauracije, nagađam, sa ciljem da bude preoblikovan po modelu iz Frankfurta.

 

Razjedinjenost kao problem
Pitanje koje se nameće je kome poveriti realizaciju ovakvog proekta u domenu eskpertize vezane za klasična vozila.

Praksa u proteklih 10 godina pokazala je da barem što se tiče Novog Sada, postoje dva kluba, koji jedan drugom konkurišu u situacijama kad grad treba da finansijski pomogne skupove koje organizuju.

Tu su i bajkeri, takodje klupski razjedinjeni ali zato se lepim potencijalom klasičnih motocikala. Nažalost, nezaustavljiv proces umnožavanja klupova cepanjem postojećih uočljiv je i drugim gradovima.

Do kadrovskog rešenja moglo bi da se dođe kroz prošle godine formiranu asocijacuju klubova kao telo koje barem po zamisli, treba da objedinjeno predstavlja interese oldtajmerista.

Kada govorimo o ljudkim resursirma, sigurno je da će radno mesto “upravnik muzeja oldtajmera u Novom Sadu”, nositi u sebi jednu lepu platu iz gradskog budžeta kao i solidan društveni prestiž. Eto još jednog razloga za svađu među onima koji su sebe prepoznali na toj funkciji.

Strahujem od već oprobanog rešenja na ovim prostorima zvanog: bankrotirati naše potencijale, jeftino ih prodati nekom sa ino-epitetom, a onda će oni nama po povoljnoj ceni naplaćivati “toplu vodu”.

Stoga, apelujem na entuzijazam, makar onoliki koliki se ulaže u restauraciju nekog automobila.

Ostavite komentar