Tekst nije preporučljiv za osetljivije čitaoce
Za života je prilično bitno biti viđen u prestižnom automobilu! Slično je i nakon toga!?
Trka za novcem, položajem, karijerom, ambicijom biti najbolji, najuspešniji, završava se uglavnom na istom mestu, samo je pitanje vremena. Budući da ništa niko od onog stečenog na ovome svetu nije poneo na onaj svet, naslednici su posebno zainteresovani da brzo i dostojanstveno otprate svog „donatora“.
Ovakvu tendenciju primetili su još prošlog veka u nekim majstorskim radionicama ali i proizvođači automobila, koji su počeli da se utrkuju oko kreiranja što elegantnijeg vozila za poslednje putovanje.
Elektro posmtrna mobilnost
Dok naš jezik poznaje samo nezgrapan izraz „mrtvačka kola“, u engleskom jeziku koristi se mnogo otmeniji pojam „hearse“. Zapravo to je varijacija na staroenglesku reč „Herse“, koja je označavala složenu strukturu od drveta na koju su postavljane sveće da, tokom ceremonije sahrane, obasjavaju milog pokojnika.
Razvoj „hearsova“, je po sistemu spojenih sudova, paralelno pratio pionirski razvoj automobilske industrije. Tako je prvi automobil za ovu namenu, u službi od 1901. do 1907. godine bio ni manje ni više nego na električni pogon. Od elektrike se verovatno odustalo pronalaskom nafte, da bi ubrzo zatim primat u sferi mobilnosti preuzeli automobili sa SUS motorima. Naime prvi „hearsovi“ benzinci, zapravo su nastali u osnovi kao kola hitne pomoći. Sasvim je razumljivo da je njihova namena menjana po potrebi, pa čak i toku vožnje u skladu sa Božijom voljom.
Prvi automobili za prevoz pokojnika u periodu od 1901. do 1907. godine, pokretali su se na električni pogon 
Višenamenska funkcionalnost
Tih prvih decenija 20-tog veka, u unosan biznis transporta pokojnika, nakratko su se umešali proizvođači nameštaja. Naime, kada su već pored nameštaja izrađivali i mrtvačke sanduke, sasvim je bilo u preduzetničkom maniru opravdano da svoj dostavni kamion ukrase sa par intarizija u duborezu, obojenim najkvalitetnijim crnim klavirskim lakom i ponude sahranu „ključ u ruke“.
Auto industrija kao strašno ozbiljan biznis nije dugo trpela zanatsku improvizaciju koja im je otimala unosan deo kolača. Drugim rečima preuzeli su stvar u svoje ruke! Prvo u Americi a zatim u razvijenijem delu Evropskog kontineta „hearsove“, više nije mogao da proizvodi baš bilo ko. U ovom automobilskom segmentu, koji nije ni do danas adekvatno klasificiran, ustalili su se Cadillac , Lincoln, Daimler, Mercedes Benz, Jaguar, pa čak i Fiat i Opel. Kao i u životu, u skladu sa debljinom novčanika, odnosno testamenta imali su i svoju ciljnu grupu korisnika.
Od RR do Lade karavan
Uprkos serijskoj proizvodnji, ostalo se ipak na suštinskom zanatskom umeću, te prvenstveno poštovanju običaja i religije. U Engleskoj i Irskoj, ovakva vozila, primera radi, imaju transparentan zastakljeni „tovarni“ deo kako bi prolaznici i ožalošćeni mogli lepo da vide sanduk i pripadajuće cvetne aranžmane. U Americi pak , bonton i običaji nalažu da su na stakla navuku crne zavese.
Kod nas nas gde se živi i umire na „dođem ti“ kod poslednjeg ispraćaja pravila nema! Osim onoga, koliko para-toliko muzike. Zato ne čudi da nečija poslednja vožnja može biti u zadnjem delu zelene Lade karavana, jer tako smo u mogućnosti, kaže rodbina.
Na meti kolekcionara
Naravno, u svemu stižemo i do elitizma! Belosvetski kolekcionari, utrkuju se na licitacijama između ostalog i za ove limuzine. Tako je primera radi, hearse koji je prevezao posmrtne ostatke Johna F Kennedy-ja, prodat na aukciji za 160.000 dolara, a pojedini elitni, ponekad pozlaćeni primerci dostižu i trostruko veće iznose.
Tako smo nedavno na izložbi oldtajmera u Nemačkoj ugledali jedan samrtno elegnatan Opel Rekord C, repariran do savršenstva, na kome je stajao natpis: „Još smo živi“! Što i mi Vama želimo!
