Online plus

Kia Stinger

347Pregleda

Prvi pravi globalni premijum automobil iz Južne Koreje

“Kad porastem biću BMW”

Svaki uspešan biznismen će vam reći da glavni razlozi njegovog uspeha leže u nekoliko karakteristika. Čak i ako izostavimo neke već poznate detalje, kao što je poznavanje konkurencije i visok kvalitet, da bi firma bila uspešna potrebno je da nikada ne budete zadovoljni postignutim i da uvek težite da budete još bolji i uspešniji. Južnokorejski proizvođač vozila Hyundai-Kia je završio 2016. godinu kao četvrti najveći svetski proizvođač sa isporukom od 7,88 miliona vozila, a ispred njega su se našli samo Toyota, Volkswagen i General Motors. Dok je navedena cifra svakako impresivna, glavni ljudi kompanije i dalje nisu krili razočarenje što plan od 8,13 miliona vozila nije ispunjen.

Čini se da obe divizije već imaju uspešne predstavnike u većini kategorija jeftinijih automobila, pa se tako pitamo šta je još preostalo da se “osvoji”? Odgovor je stigao na ovogodišnjem salonu automobila u Detroitu, gde je svetlost dana ugledala Kia Stinger kao prvi pravi globalni premijum automobil Korejanskog giganta.

Stinger nije prvi …
Nasuprot verovanju, Stinger nije prva Kia koja je bila namenjena višoj klasi. Još tokom ranih 1990-ih godina korejski proizvođač vozila je proizvodio pod licencom Mazdu Luce i prodavao kao Kia Potentia, a trend je nastavljen i sa Mazdom Sentia koja se prodavala kao Kia Enterprise. Krajem 1990-ih godina, Kia je imala novog većinskog vlasnika i to još jednog korejskog giganta – Hyundai.

Na bazi modela Grandeur/XG je debitovala Kia Opirus/Amanti 2003. godine i on je trebalo da predstavlja prvi korejski premijum automobil. Iako je Opirus/Amanti bio dostupan na globalnim tržištima, kupcima se nikako nije dopala jeftina dizajnerska kopija Mercedesa, pa je tako u Evropi prodato samo 4.387 primeraka u šest godina, a u Sjedinjenim Američkim Državama 62.710 u devet godina. Mnogi proizvođači bi se povukli posle toliko neuspeha, ali ne i Kia i to sa veoma dobrim razlogom.

Naime, tokom 2005. godine u korejskog proizvođača vozila je stigao cenjeni nemački dizajner Peter Schreyer. On se proslavio dugogodišnjim radom u nekoliko divizija Volkswagen grupe (Škoda, Seat, Volkswagen i Audi) i od njega se očekivalo da da preporodi ponudu. Schreyer priznaje da nije imao visoko mišljenje o korejskoj auto industriji, ali da mu je trebao novi izazov. Njegov najpoznatiji dizajnerski detalj je takozvani “tigrov nos” na maski, sa ciljem da Kiji pruži nešto čime bi bila prepoznata na prvi pogled. Nakon početnih nekoliko uspeha sa manjim automobilima, Kia se 2010. godine ponovo oprobala u premijum klasi. Na bazi Hyundai Azere je debitovao model Cadenza sa dopadljivim dizajnom i bogatom ponudom motora. Cadenza se proizvodi do današnjeg dana, ali je limitirana na samo nekoliko stranih tržišta (SAD, Kanada, Kina, Brazil i Bliski Istok). Iako je dugačka skoro pet metara i pruža bogati luksuz, Cadenza na američkom tržištu košta “samo” 32.000 dolara. To je čini najskupljim proizvodom kompanije, ali i dalje jeftinijim nego većina nemačkih, američkih i japanskih premijum proizvoda.

Pravi šok je stigao tri godine kasnije kada je svetlost dana ugledala i Kia K9/K900. Ovaj automobil, urađen na bazi Hyundai Genesisa (danas Genesis EQ900/G90), je otišao veliki korak dalje. Naime, on je dostupan sa pogonom na zadnje točkove i opcionim V8 motorom od 420 ks. Iako po dimenzijama parira vozilima kao što su Mercedes S klase, BMW serije 7 i Lexus LS, K9/K900, na američkom tržištu košta veoma niskih 50.000 dolara, što je za oko 30.000 dolara jeftinije nego serija 7 i čak duplo jeftinije od S klase. Cadenza i K9/K900 su dobili odlične ocene novinara, ali to nije rezultiralo i visokom prodajom. Na najbitnijem, američkom tržištu, je prošle godine prodato svega 4.738 Cadenza i 834 K/K900.

Frankfurt 2011
Još tokom 2011. godine Kia je, na salonu automobila u Frankfurtu, predstavila GT koncept kao prvi proizvod sa sada već poznatim i spomenutim tigrovim nosom. Reakcije novinara su bile veoma pozitivne posebno zato što je u navedenom periodu stil kupea sa četvoro vrata bio gotovo nepostojeći sa izuzetkom Mercedesa CLS. Od samog početka su postojale najave o serijskoj proizvodnji, ali gotovo niko ih nije shvatao ozbiljno. Kia je, ipak, još uvek gradila svoju reputaciju i bila najpoznatija po malim i jeftinim proizvodima.

Međutim, kada je debitovala spomenuta Cadenza, odjednom više nije bilo nemoguće zamisliti i da Kia proizvodi premijum automobile. Prethodnih godina smo mogli da vidimo veliku popularnost takozvanih “kupea sa četvoro vrata” kao što su Volkswagen CC, Audi A7, BMW serije 4 i serije 6 Gran Coupe i Mercedes CLA, a onda je i Kijin misteriozni automobil počeo da kruži čuvenom nemačkom stazom Nirburgring.

Detroit 2016
Iako Cadenza i K9/K900 nisu opravdali prodajna očekivanja, Kia veruje da je publika do sada navikla na njihove skuplje proizvode do te mere da je samo pitanje dana kada će biti normala da oni sa dubokim džepom izaberu Južnokorejski proizvod umesto nemačkog. Novi Stinger, zasnovan na spomenutom GT konceptu, bi mogao da bude upravo proizvod kojem će tako nešto poći za rukom, a barem na papiru situacija deluje veoma obećavajuće. Još tokom prošle godine, mnogi novinari su bili pozvani u Južnu Koreju na prvu prezentaciju gde je Kia pokazala proizvod u razvoju i najavila da publika nikada više neće gledati na njihove automobile u jednakoj meri. Kia je obećavala proizvod koji će da nadmaši nemačke rivale u sopstvenoj igri, ali bez da se plati dodatan novac za ime i prestiž.

Poslednje delo Schreyera?
Glavni dizajner na projektu Stingera je i dalje bio Peter Schreyer, ali kako on već ima 64 godine i sprema se za penziju, Kia uveliko traži naslednika. Prvi na listi je Belgijanac Luc Donckerwolke, koji je sve do 2015. godine radio u nekoliko Volkswagenovih divizija (Škoda, Seat, Audi, Bentley i Lamborghini), a od tada je glavni dizajner Hyundai-Kia luksuznog brenda Genesis. Upravo je Donckerwolke bio glavni saradnik Schreyera na Stingeru tako da se već sada mogu porediti dela dva veika dizajnera. Schreyer kaže da je najteži deo u razvoju Stingera bio sam podatak da on dobije zeleno svetlo za serijsku proizvodnju. Kompanija je već imala veći proizvod sa pogonom na zadnje točkove (K9/K900), ali nije želela još jean veliki i teški sedan koji bi bio udoban za vožnju i bez većih emocija. Tada je pala istorijska odluka da Stinger bude nešto sasvim drugačije i da osnuje trend umesto da ga prati.

Ko je tačno konkurencija?
Kia kaže da je u razvoju Stingera detaljno proučila samo jedan automobil i to onaj najbolji u svojoj klasi – BMW serije 4 Gran Coupe. Nema sumnje da je nemački predstavnik već duži broj godina veoma hvaljen po voznim karakteristikama pa se Kia nadala ako uspe da nadmaši njega šanse su velike da će uspeti da nadmaši i druge proizvode. Korejska firma priznaje da je na kratko testirala i Audi A5 Sportback, ali da njemu nije davana veća pažnja najviše iz razloga što nije dostupan sa pogonom na zadnje točkove.

Dok niko ne očekuje da će Kia biti jednako dinamična ili kvalitetna kao BMW, Stinger ipak ima nekoliko karakteristika po kojima se već sada izdvaja u prvi plan. Za početak, njegovo međuosovinsko rastojanje je skoro 10 centimetara duže, a sa dužinom od 482 centimetra, Stinger je za čak 19 centimetara duži od nemačkog rivala. Da bi demonstrirala koliko je Stinger ustvari velik, Kia je u Detroitu na zadnje sedište “smestila” inženjera Alberta Biermanna koji je visok 190 centimetara. On je tvrdio da se oseća veoma komotno, a ovaj potez je stigao kao direktan udarac za BMW posebno kada se zna da je Biermann dugo godina radio upravo za BMW.

Dizajn
Bez obzira koliko impresivno Stinger izgleda na papiru, dizajn je i dalje jedna od najbitnijih karakteristika premijum proizvoda. Kao što smo spomenuli, Schreyer i Donckerwolke su bili glavni dizajneri u timu, a njima je u pomoć pozvan još jedan poznati dizajner, Gregory Guillaume. On je u prošlosti bio saradnik za gotovo sve nove modele kompanije na evropskom tržištu, a kao glavna lokacija za rad je izabrana Nemačka. Schreyer kaže da je koristio flašu Koka-Kole za inspiraciju, što znači da je automobil morao da bude uži u sredini. Čuveni dizajner se podsetio dana kada su glavni ljudi kompanije posetili studio i bili impresionirani urađenim poslom. On veruje da glavni razlog zašto se Stinger svima dopao leži u podatku da, iako je potpuno nov, on i dalje pruža mnoge tradicionalne Kijine linije čime će lako biti prepoznat na prvi pogled. Kao što smo spomenuli, tigrov nos je i dalje prisutan dok su farovi i branici evolucija između GT koncepta i sadašnjih proizvoda. Stinger odlikuje i dugačka hauba u stilu američkih modela, odlično spajanje linija između krova i ostatka automobila i zadnji deo dopadljivog stila posebno u verziji sa V6 motorom.

Iako mnogi nisu uspeli da primete ovaj detalj, Schreyer kaže da zadnja svetla pružaju stil koji je ranije započet sa Optimom posebno kada se primeti koliko se ona prostiru sa strane. Svi modeli pružaju prednja i zadnja LED svetla i izbor 18-inčnih i 19-inčnih felni.

Enterijer
Ako Stinger ima jednu manu koju možemo da zaključimo, barem po pitanju zvaničnih slika, to je svakako enterijer. Automobil pruža dovoljno mesta za vozača i još četiri putnika, a lista opreme će biti pozavidna. Čak i u osnovnoj formi, ovaj automobil se može pohvaliti sa 7-inčnim monitorom na dodir kao i navigacionim sistemom i bežičnim punjačem za telefon. Tu su i 15 zvučnika od 720 vati i dugačka lista sigurnosne opreme koja pomaže vozaču tokom vožnje.

Preglednost je odlična, a sve komande su lagane za korišćenje. Oni koji su imali prilike da sede u Stingeru kažu da, iako je on visoke završne izrade i kvaliteta za jednu Kiju, i dalje ne može da parira nemačkim premijum automobilima. Određene kritike idu i na račun gepeka, koji nije preterano veliki, ali to je bilo i za očekivati kada se zna koliko je krov nizak.

Mehanika
Kijin vlasnik, Hyundai, još uvek poseduje nekoliko fabrika za proizvodnju čelika na domaćem tržištu, pa tako niko nije iznenađen podatkom da je 55% materijala na Stingeru od čvrstog čelika. U vreme pisanja ove priče, Kija još uvek nije objavila zvanične brojke, ali se nagađa da bi težina mogla da iznosi oko 1.600 kg za osnovni model i da se popne za 300 kg za model sa punom opremom.

U samom početku kupci će moći da biraju između dva motora i to oba benzinska. Onaj osnovni zapremine 2,0 litre razvija 255 ks zahvaljujući turbo punjaču dok opcioni V6 motor zapremine 3,3 litre razvija 365 ks takođe zahvaljujući turbo punjaču. Kia je takođe najavila i dizel verziju za evropsko tržište, ali će ona da stigne nešto kasnije. Pretpostavlja se da je reč o 2,2-litarskom motoru sa oko 200 ks, a više detalja će biti poznato posle sajma automobila u Ženevi u martu. Nešto kasnije se očekuje i električna verzija. Svi modeli pružaju standardan pogon na zadnje točkove uz opcioni pogon na sva četiri točka, a jedini menjač kao opcija je automatski sa osam brzina.

Uparen sa moćnijim od dva motora Stinger može da ubrza do 100 km/h za pet sekundi i dostigne maksimalnu brzinu od 270 km/h. Ono šta je posebno impresivno, posebno ako verujemo pričama iz Kije, je podatak da njihovu performantnu diviziju sada vodi Albert Biermann, koji je do nedavno bio prvi čovek BMW-ove M divizije. Kia trenutno poseduje centar za testiranje koji zapošljava čak 12.000 inženjera i jedan je od najvećih u Aziji. Veliki deo testiranja je rađen i na čuvenim stazama pa tako Biermann kaže da je tim proveo 1.000 km na Formula 1 Yeongam stazi u Koreji i čak 10.000 km na Nurburgringu u Nemačkoj. Iako korejska firma želi da nadmaši BMW radi marketinga, modeli kao što su 435i i 440i su za 0,1 sekundi brži do 100 km/h, a onda takođe postoji i problem što nemačka firma nudi i moćni M4.

Zaključak
Stinger bi se trebalo da se pojavi u prodaji do kraja godine, kada će ujedno biti objavljena i njegova početna cena. Po nekim najavama ona bi na američkom tržištu mogla da iznosi oko 39.000 dolara, što nije značajno manje od 430i Grand Coupea (43.000 dolara). Kijin glavni problem je i dalje sam imidž, pa je teško očekivati da će privući sadašnje vlasnike Mercedesa i BMW-a u isti salon gde se prodaju Rio i Soul. Sa druge strane, kompanija ima realne šanse da privuče kupce koji su prerasli Optimu i Cadenzu i po prvi put kupuju proizvod sa većom cenom, posebno ako oni spadaju među one koji ne gledaju na oznaku na automobilu. U protivnom, Singer će da prođe kao i Cadenza i K9/K900 – na nivou statističke greške.

Zoran Tomasović

Ostavite komentar