Online plus

Alternativna goriva

99Pregleda

Potrošači (ne) biraju alternativna goriva

Postoji jedan argument koji se često ponavlja, a zvuči sasvim logično kada ga prvi put čujete – Treba dopustiti potrošačima da odaberu tehnologiju koja će „pobediti“ kada su nova, alternativna goriva u pitanju. To bi značilo da će tržište da odluči i stavi tačku na „i“. Naravno, oponenata ima dosta, i svi se trude da nametnu neke svoje kontra-argumente.

Što se automobilske industrije tiče, rezonovanje ide dalje: postavite ciljeve po pitanju potrošnje goriva, ohrabrite proizvođače da se takmiče i dopuste da inovacija bude faktor koji će razdvojiti pobednike od gubitnika. Problem je što ovaj previše uprošćen aspekt pretpostavlja da će tržište korektno da postavi cene svih goriva koje potrošači mogu odabrati. Nažalost, to nije slučaj.

Ono što je danas indikativno je da se broj alternativnih pogona prilično umnožio, a svaki od izbora se na prilično različit način dotiče lične i društvene ekonomije. Tržišta i trenutna saobraćajna politika u različitim zemljama nisu dovoljno sofisticirane da na pravi način odrede cenovnu politiku u vezi sa svakim od postojećih izbora.

„Kukuruzni“ etanol
Da se pozabavimo etanolom dobijenim iz kukuruza. Druga generacija bio-goriva bez dileme ima veliki potencijal kada je automobilska upotreba u pitanju. Ona je godinama bila „tu negde“, a tako bi moglo još dugo da ostane. U Brazilu je upotreba alkohola dobijenog iz šećerne trske sveprisutna, i na neki način je postala standardna. Međutim, derivat dobijen od kukuruza je drastično inferioran u poređenju sa etanolom iz šećerne trske. Često se dešava da je potrebno više energije za proizvodnju litre alkohola iz kukuruza, nego što se iz te litre može izvući.

Kako onda tretirati „kukuruzni“ etanol? Zašto se ne koristi efikasniji brazilski etanol dobijen iz šećerne trske? Ovde se čitava tema seli u sfere uvoza i izvoza, odnosno taksi, jer mnoge zemlje štite svoja tržišta od velikih proizvođača.

Dizel ubija
Dizel je kao automobilsko gorivo najpopularniji u Evropi. Moderni motori pogonjeni ovim gorivom su izuzetno efikasni, a cene su generalno niže u odnosu na benzin u mnogim zemljama zahvaljujući poreskim olakšicama koje su prvobitno uvedene da bi pomogle poljoprivrednicima. Međutim, problem je u tome, što čestice čađi koje ovi agregati proizvode (bez obzira na svu modernu tehnologiju) po nekim procenama izazivaju preranu smrt između 22,000 i 52,000 ljudi u SAD, odnosno 200,000 u Evropi. U Velikoj Britaniji zagađenje vazduha u najkritičnijim oblastima skraćuje životni vek stanovništva za oko 9 godina, a 70 odsto tog zagađenja dolazi od motornih vozila.

„Odgovor“ je u političarima
Kada se sve uzme u obzir, zaista nije lako odlučiti se za neko od „alternativnih“ goriva. Generalno se mora promeniti globalna energetska politika, koja neće biti razvijana u korist moćnih lobija, već će biti vođena od strane naučnika i zakonodavaca, da bi se omogućilo tržištu da spontano reflektuje realne cene i troškove, kako za pojedince, tako i za države. Tržišta zatim mogu odraditi svoju ulogu u smislu stimulacije inovativnih tehnologija, zdrave tržišne utakmice, da bi na kraju potrošači odabrali pobednike. Prvo i osnovno, potrebni su zakonodavci (političari) koji će biti dovoljno hrabri da sve ovo sprovedu u delo.

Pavle Barta
pavle.barta@vrelegume.rs

Ostavite komentar